EU: korupcija glavni izazov za Beograd

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – „Ovo je bila istorijska godina za Srbiju i otvorena je nova faza u odnosima Beograda i Evropske unije”, poručio je juče evropski komesar za proširenje Štefan File predstavljajući godišnji izveštaj o napretku Srbije na putu evrointegracija pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta.

On je istakao da će prva međuvladina konferencija koja simbolično označava početak pregovora gotovo izvesno biti održana u januaru sledeće godine. File međutim ukazuje da su neke aktivnosti uveliko započete i pominje analitički pregled, takozvani skrining. U toku je, kaže, skrining po pregovaračkim poglavljima 23 – Reforma pravosuđa i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, koja su se kada je reč o daljem proširenju EU pokazala kao ključna za konačnu odluku o primanju nove države u članstvo.

„Očekujem da do sredine sledeće godine imamo rezultate analitičkog pregleda i da ćemo posle toga biti u stanju da na kvalitetan način otvorimo poglavlja 23 i 24”, smatra File.

Kao što se i očekivalo akcenat je stavljen na kako se kaže „istorijski dogovor” Beograda i Prištine,ali evropski zvaničnici ističu značaj daljeg održavanja saradnje dve strane i poštovanje dogovorenog. Ovdašnji zvaničnici ne propuštaju priliku da i u formalnim i neformalnim kontaktima ukažu na uspešnost ovog dogovora koji se već doživljava kao svojevrsni model uspešnog vođenja spoljne politike EU.

„Čini mi se da dogovor Dačića i Tačija više ne može da bude vraćen unazad. Druga stvar je koliko će ono što je dogovoreno biti primenjeno”, kaže za „Politiku” predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Edvard Kukan.

Slovački diplomata smatra da je Srbija osim dogovora sa Prištinom napravila veliki pomak i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali dodaje da je pomalo zabrinut zbog toga što je Miroslav Mišković „tajkun koga je Vučić strpao u zatvor” odlukom suda pušten na slobodu.

Evropska komisija kao najveće izazove koji očekuju Srbiju u neposrednoj budućnosti navodi upravo borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavinu prava, reformu pravosuđa i javne uprave.

„Zahvaljujući regionalnoj saradnji pokrenute su istrage o organizovanom kriminalu, mada su pravosnažne presude još retke”, uočava EK.

Ukazuje se da su usvojeni strateški dokumenti iz ovih oblasti i da srpske vlasti imaju aktivan pristup po ovim pitanjima koji sada dotiču i ličnosti na najvišem nivou.

Takođe se konstatuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšojJugoslaviji. Kad je reč o zaštiti manjina, EK smatra da zakonski okvir za to postoji, ali da se još ne primenjuje u potpunosti na celoj teritoriji Srbije.

Sem toga, vlasti su zabranom Parade ponosa u Beogradu ispoljile nedostatak političke podrške zaštiti prava LGBT populacije,te su tako propustile priliku da pokažu da se u Srbiji poštuju temeljna ljudska prava.

Na daljem putu ka Evropskoj uniji, Brisel će od Srbije očekivati nezavisnost institucija, pogotovo pravosudnih.

„Postojeći ustavni i zakonski okviri ostavljaju prostor za neprihvatljive političke uticaje, naročito kad je reč o ulozi skupštine u imenovanju i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija”, upozorava se u izveštaju EKu kojem se takođe kaže da se očekuju konkretni rezultati u procesuiranju slučajeva korupcije i organizovanog kriminala i da je neophodno ustanoviti zakonski okvir za zaštitu „uzbunjivača”.

Na listi očekivanja koja EK stavlja pred Srbiju velika pažnja se poklanja slobodi medija.

„Srbija treba da počne sa primenom Medijske strategije, počevši od usvajanja zakona o javnom informisanju i medijima, javnim servisima i elektronskim komunikacijama”, piše u zaključcima komisije.

„Ključni problemi su državno finansiranje i kontrola nad medijima, kao i finansijska održivost javnih servisa”, navodi se u izveštaju, i dodaje da je novinare, borce za ljudska prava i druge ranjive grupe, uključujući LGBT populaciju, neophodno zaštititi od napada „radikalnih grupa”.

Kada je reč o ekonomiji, konstatuje se da je Srbija ostvarila „izvestan napredak” u stvaranju funkcionalne tržišne privrede, ali da je neophodno učiniti znatne napore kako bi se na srednji rok sačuvala konkurentnost sa tržišnim silama unutar EU.

Komisija je uočila da se Srbija u 2012. suočila sa recesijom i da se privreda suzila za 1,7 odsto, te da je u prvoj polovini ove godine rast izvoza donekle ublažio posledice opadanja domaće potražnje i doveo do „blagog i neravnomernog oporavka”.

Dragan Vukotić

------------------------------------------------

Srbija i Crna Gora zajedno u EU

Upitan ko će biti sledeća članica EU Edvard Kukan kaže da ukoliko u Rjekjaviku bude postojalo interesovanje za pridruživanje onda nema sumnje da će to biti Island.

„Naglašavam da nije realno očekivati novo proširenje na Balkanu najmanje još osam do deset godina, a ako se nastavi sadašnji tempo čini mi se da će u tom periodu Crna Gora i Srbija ispuniti uslove i zajedno ući u EU”, ističe Kukan.