Monaška diplomatija Visokih Dečana

Naša baština na Kosovu i Metohiji na strance koji se sa njom susretnu ostavlja snažan utisak. I to ne samo na one kojima je kulturno nasleđe profesija. Posebnu priču čini odnos italijanskih vojnika koji čuvaju manastir Visoki Dečani i Pećku patrijaršiju, a koji su od samog početka pokazali motivisanost koja prevazilazi njihove obaveze. Otac Sava Janjić, iguman Visokih Dečana, opisuje za „Politiku” kako to i praktično izgleda:

– Osim što redovno obezbeđuju pratnju za putovanja i posetioce i pomažu u transportu namirnica, italijanski vojnici inžinjerci aktivno pomažu u održavanju manastira i izgradnji objekata, ali i kada je reč o hitnoj medicinskoj zaštiti. Jednom našem radniku koga je povredio bik pružena je ne samo hitna pomoć već i transport do Kosovske Mitrovice helikopterom, što je spaslo njegov život. Tri vojnika krstila su se u manastiru i primila pravoslavnu veru. I dan-danas održavaju kontakte sa nama. Još više ih je odavde ponelo duboke impresije i poštovanje prema pravoslavnoj veri i umetničkoj tradiciji srpskog naroda.

Otac Sava dodaje da se i bratstvo manastira izuzetno potrudilo, pa italijanske vojnike niko nije tretirao kao okupatore, već kao mlade ljude koji su tu da pomognu u jednom teškom vremenu.

– Vreme koje su provodili čuvajući Dečane mi smo iskoristili kao priliku za nova prijateljstva, pa danas, kada odemo u Italiju, gotovo da nema nijednog grada u kojem nemamo nekog od naših vojnika ili oficira. Više njih čak je direktno uključeno u rad naše humanitarne organizacije „Amiči di Dečani” (prijatelji Dečana), koja aktivno prikuplja pomoć za naš narod i koja je do sada pomagala lečenje bolesne dece u Italiji.

Naš sagovornik ističe nešto vrlo važno:

– Nakon četrnaest godina rada sa mnogim međunarodnim diplomatama, vojnicima i političarima mogli smo da naučimo da je nemoguće donositi uopštene stavove o drugim narodima i da vrlo često nesporazumi nastaju zbog toga što nas drugi ne poznaju. Naša monaška diplomatija pokazala je da i oni koji nam dođu sa velikim predrasudama ubrzo bivaju dirnuti blagodaću Božijom i na kraju svog mandata odlaze sa Kosova i Metohije kao iskreni prijatelji. Svakog čoveka možemo da zadobijemo iskrenim srcem i poštovanjem i zato je naš manastir uvek imao misiju duhovnog mosta koji povezuje različite ljude u različito vreme uz pomoć duhovnosti i lepote koja izvire iz prelepog dečanskog hrama.

M. D.