Nismo još uvereni u promene u Iranu

Otopljavanje odnosa Teherana i Vašingtona posle izbora Hasana Rohanija za predsednika Irana, kao i obnova međunarodnih pregovora o iranskom nuklearnom programu minulih nedelja, probudili su optimizam kod svih zainteresovanih strana na Bliskom istoku. Sem kod jedne – Izraela. Prema rečima Ane Azari, zamenice generalnog direktora za Evroaziju u Ministarstvu spoljnih poslova Izraela, skepsa Izraela zasniva se na tome da čekaju da vide šta će se desiti sa svim iranskim najavama i signalima. U razgovoru za „Politiku” ističe da Izrael smatra da su međunarodne sankcije i pritisak postigle određeni efekat, ali da treba videti i konkretne promene na terenu.

„Pitanje atomskog oružja u rukama Irana za nas je egzistencijalni problem, što znači da ćemo prestati da budemo skeptični tek kada budemo na terenu videli promene. U ovom trenutku, nismo uvereni u to.”

Prema rečima predsednika SAD Baraka Obame, po procenama američkih obaveštajnih službi, Irance godinu dana deli od pravljenja nuklearne bombe. Koja je izraelska procena?

U Bušovo vreme postojala je razliku između naše i američke procene, ali danas smo manje-više na istom stanovištu. Ne vidim razlike u našim procenama. I kada su u pitanju američke i izraelske pozicije prema pregovorima sa Iranom, smatram da su one u osnovi veoma bliske. Možda vam ova ocena deluje optimističnije nego ocena koju daje moj premijer (Benjamin Netanijahu), ali rekla bih da sam ja oprezno optimistična, dok je moj premijer možda samo oprezno pesimističan.

Koliko je sada problem za Izrael to što se sa promenama u Iranu sve češće u stranoj štampi pominje i pitanje izraelskog nuklearnog arsenala?

U ovom trenutku ne vidim problem s tim. Razlika između Izraela i ostalih zemalja u regionu jeste u tome što Izrael nikada nije izrazio nameru da izbriše nekog sa mape sveta.

Vi ne vidite problem, ali Iranci će reći „zašto nama branite da imamo nuklearno oružje a ne proveravate da li ga ima Izrael”?

Mi imamo sveobuhvatan odgovor na sva ta pitanja. Pregovore o bilo kojoj vrsti razoružanja u našem regionu trebalo bi započeti tek kada se potpišu mirovni sporazumi sa svim zemljama u regionu. Dakle, pre nego što počnu da se rešavaju te stvari, neophodno je postići sveobuhvatni mir. Iran je najbolji primer zemlje koja je potpisala ugovore, kao što je onaj o neširenju nuklearnog oružja, a pri tome je blefirao (da će da ispuni potpisano). Zbog toga nam je neophodno više međusobnog poverenja pre nego što počnemo pravu diskusiju o nekoj zoni bez nuklearnog oružja ili zabrani raznih vrsta oružja.

Ako već kažete da je takva situacija sa Iranom, pa koji je onda razlog što Izrael odbija da potpiše Ugovor o zabrani širenja nuklearnog oružja ili Konvenciju o biološkom oružju?

Znate, o ovom pitanju, mi se ne deklarišemo ni o čemu. Ali, morate da razumete, bili mi ili ne bili potpisnik (Ugovora o zabrani širenja nuklearnog oružja), mi nismo Iran, već smo transparentna zemlja.

Osim kada je u pitanju nuklearno oružje.

Mi ne potpisujemo nešto što ne nameravamo da ispoštujemo. Zbog toga moramo da imamo drugačiji Bliski istok, jer postoji raskorak između nas i zemalja koje potpisuju ali rade šta god žele.

Nedavno smo prvi put čuli američku pohvalu na račun Bašara el Asada jer je uspešno počeo proces uništavanja sirijskog hemijskog oružja. Kakav je stav Izraela, koji je pre pobune imao stabilne odnose sa Asadovom Sirijom, iako mu Asad nije bio po volji?

Od početka građanskog rata u Siriji Izrael se odlučio da se drži nečeg što nije baš tipično za Izrael. To smo nazvali strateško ćutanje. Može da vam se ne sviđa Asad, ali je pre pobune postojala stabilnost, a sada imamo tamo različite grupe od kojih su neke pretnja za sve nas. Da smo želeli da podržimo neku grupu u sirijskoj opoziciji, svi ostali bi odmah tvrdili da su oni izraelski špijuni. Sve je moguće na Bliskom istoku, pa bi neko čak i mogao da sumnjiči grupu pripadnika Al Kaide u Siriji da su izraelski špijuni. Ono što je nama sada važno jeste to da je proces uništenja sirijskog hemijskog oružja počeo. Želimo da vidimo da li će biti sproveden, i ako bude – to će biti veoma dobro za Izrael. Niko ne želi da mu sused, naročito ne neko ko je nestabilan, ima velike zalihe hemijskog oružja.

Koliko teško će biti za Izrael da dobije mesto nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uzimajući u obzir da je većina članica nesvrstanih ili hladno ili otvoreno neprijateljski nastrojeno prema Izraelu, dok su sve odluke Generalne skupštine UN u pogledu odnosa Izraela i Palestine bile uobičajeno protivne željama Izraela?

To (izraelsko apliciranje za mesto u Savetu bezbednosti) promena je u izraelskoj politici prema UN. Za mene je prerano da razumem koji su ciljevi. Ali, Izraelci su do sada decenijama po pravilu smatrali da nemaju šansu ni za šta (u UN). Činjenica je da se sada to promenilo, čim pokušavamo da dobijemo to mesto – to pokazuje promenu našeg stava prema UN.