Cenimo ljude za života

Supruga Milana Obrenovića, kraljica Natalija, yšla je u politički brak. Milan Obrenović je bio njen bliski rođak. Oboje sličnih karaktera, samovoljni. Stekla je veliku ljubav svog naroda brinući o ranjenicima koje je negovala tokom rata Srbije i Bugarske 1885. godine. Bila je veliki dobrotvor. Brak je bio razaran političkim razmiricama. Ona naklonjena Rusiji, a kralj – Austriji. Kralj je bio sklon prevarama i kockanju. Posle tragične sudbine u kojoj su stradali njen sin i snaja, kraljica je prešla u rimokatoličku konfesiju u potpunom razočaranju, živeći u teškoj bedi i siromaštvu. Doživela je duboku starost, zaboravljena i osuđena. Umrla je 1941. u Francuskoj.

Kralj Aleksandar i kraljica Draga, još jedan tragičan par koji je doživeo strašnu sudbinu. Jedina kraljica srpskog porekla novije srpske istorije, kako je sama isticala još od vremena kneginje Milice, koja je bila za ono vreme obrazovana, ali svojom pojavom nije odgovarala težnjama srpske politike i društva. Obeležena kao udovica i nerotkinja. Kao prevarantkinja koja je kralju pomutila pamet. Žena koja je više od kralja bila trn u oku srpskog društva. Njena pojava je izazivala prezir i zavist drugih. Sam čin ubistva nije toliko stravičan koliko je bilo stravično sakaćenje tela već ubijenog kraljevskog para. Prema obdukcionim izveštajima posle atentata zabeleženo je da je nad telima kraljevskog para izvršeno monstruozno sakaćenje, da su nedostajali delovi tela i da su oboje imali ubodne rane pošto su im tela bačena sa balkona.

Kraljica Marija Karađorđević, supruga kralja Aleksandra Prvog, još jedna je tragična figura koja je kao mlada osoba ostala udovica. Prepuštena joj je uloga vaspitanja trojice prinčeva među kojima je bio i budući kralj. Već na početku Drugog svetskog rata bila je prinuđena da s ostatkom porodice napusti zemlju u koju se više nikada neće vratiti, živa.

I na kraju, među svima njima prva dama ili drugarica, Jovanka Broz. Sudbina joj je podarila dug život. Rođena u bedi i siromaštvu, učesnica rata iz kog je izašla kao major, a kasnije i supruga maršala i doživotnog predsednika SFRJ. Rođena u nemaštini, izašavši iz rata, kasnije postaje veoma uticajna ličnost, družeći se sa slavnim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, kulture… Drugarica koja je primala u goste najmoćnije državnike sveta ostala je usled političkih intriga i spletaka sama. Zaboravljena i usamljena. Mnogi kažu, ostala je dama do kraja. Tvrdoglava i borbena Ličanka. Mnogi daju sebi za pravo da komentarišu njen brak i da li je imala uticaja na svog supruga. Verujem da je bila žrtva spletki. Tito je bio čovek velike moći i uticaja i mnogi su u njoj videli prepreku za ostvarenje svojih ličnih ambicija. Možda je ona bila ta koja je svom suprugu mogla da iznese samostalno mišljenje i realnu sliku stvari i događaja, što mnogi nisu mogli, a ni hteli.

Jedno je sigurno, oko moćnih ličnosti postoji velik krug laskavaca koji svojim „zlatnim rečima i pohvalama“ uljuljkuju državnike u lažni osećaj sigurnosti.

Jovanka Broz je bila borac, antifašista. Prema njoj je učinjena velika nepravda. Mnogo pre nego što su tu nepravdu osetili narodi u državi u kojoj je nekad ona bila prva drugarica. Ona će postati još jedan simbol i još jedna priča u nizu nepravednosti od strane države i naroda. Obespravljena i ostavljena. Zaboravljena i razbaštinjena. Ali ipak, borac do kraja. Na kraju, kažu da čoveka primaju u društvo prema odelu koje nosi, a da ga ispraćaju prema duhu koji je pokazao. Isto tako kažu da će njena sahrana ponovo okupiti ljude sa prostora nekadašnje države, a i iz sveta. Istorija je učiteljica života. Naučimo neke njene lekcije, cenimo ljude za života, a ne samo kada napuste ovaj svet.

Master istoričar, Univerzitet u Novom Sadu