Novinski dnevnik naučnih otkrića

Na Sajmu knjiga u Beogradu izložene su tri knjige Stanka Stojiljkovića, osnivača i urednika naučne rubrike „Politike”, gotovo dve i po decenije, objavljene u proteklih nekoliko meseci. Prva je džepno izdanje „Mozak na čipu” (Čovek bez budućnosti, budućnost bez čoveka), bestselera popularne nauke na našem jeziku iz 2009. godine, koja je osvežena i dopunjena najnovijim naučnim saznanjima. Druga je „Srbija do Šangaja” (Kako je Univerzitet u Beogradu dospeo među 500 vodećih u svetu), pojavila se 15. avgusta, a treća, „Alhemija nauke”, izišla je dva dana uoči sajma.

Osnivač naučne rubrike „Politike” i njen urednik duže od 24 godine, u podnaslovu treće knjige, svoje susrete s nobelovcima, vodećim inostranim i vrhunskim srpskim istraživačima u zemlji i rasejanju, nazvao je „uzbuđujućim otkrićima, zadivljujućim saznanjima i iznenađujućim uvidima”. Na gotovo 380 stranica opisana su nesvakidašnja dostignuća koja su u najvećem obimu objavljena u našem listu. Na izvestan način to je novinski dnevnik odabranih zbivanja u koja su se čitaoci uz prve ruke osvedočili u danima i sedmicama kada su bila u žiži javnosti.

Štivo je podeljeno u tri poglavlja – Nobelovski visovi, Prometejski usud i Srpski argonauti – u kojima je razvrstano devet dobitnika nobelovskog i srodnih odličja, 19 naučnika iz samog svetskog vrha i 85 izabranih istraživača iz Srbije. U svim razgovorima novinar nastoji da od svakoga sagovornika sazna čime je on doprineo zidanju svekolike kule znanja od najdrevnijih alhemičara do naših dana.

Otkuda pominjanje alhemije?U pozivu na čitanje, naslovljenom Umesto dobrodošlice, autor sebi i drugima postavlja suštinsko pitanje: Za čime su tragali alhemičari, skriveni od znatiželjnih i zluradih očiju? I u nastavku odgovara: „Priupitajte današnje naučnike, i znaćete odgovor. Za najzapretanijim tajnama prirode. Sasvim je svejedno kako je ko svoju žudnju za (od)gonetanjem nazvao i kuda ga je ona vodila. Vekovima prečišćavana kao voda skakutavog planinskog potoka, zagonetka nad zagonetkama najduže je golicala maštu pod imenom kamen mudrosti. Peta suština sveta. Od istih snova satkani, i savremeni istraživači nastoje da proniknu u to što ni nenadmašni umovi 20. stoleća. Upinju se da vlastitim umom zavire u Tvorčevu promisao i da baklju znanja, ugledajući se na svog preteču Prometeja, predaju ljudima.”

Potpisujući neobično naslovljenu recenziju Paradoksolog na raskrsnicama, akademik Časlav Ocić naglašava: „Stanko Stojiljković,celi svoj radnivek, stojeći na raskrsnicama, pita se, i druge pita, o odnosu uzroka i posledice, objašnjava i traži od drugih objašnjenje pojava i procesa, pokušava da pronikne u njihov smisao. Iz ljubavi prema istini i čovekoljublju, u vremenu velikog sudara znanja i prizemnog interesa, on neumorno istrajava na strani Davida protiv Golijata.”

Izdavač je „Školski servis Gajić” iz Beograda.

M. S.