„Južni tok" teče po planu

Početak gradnje magistralnog gasovoda Južni tok trebalo bi da počne u decembru ove godine kako je i predviđeno akcionim planom koji je „Gasprom” potpisao sa srpskim partnerima. Prve količine gasa trebalo bi da budu isporučene 2016. godine, potvrdili su juče „Politici” u sedištu ove ruske kompanije u Moskvi.

Prema tome, dodaju u odgovorima dobijenim elektronskom poštom, realizacija projekta se odvija po planu i odluka da će Južni tok biti izgrađen u Srbiji više se ne dovodi u pitanje. Odluka je konačna. O mehanizmu finansiranja deonice kroz našu zemlju još se razgovara, ali ni odgovori na to pitanje nisu nepoznati.

Od kada je, objašnjavaju u ruskom „Gaspromu”, „Srbijagas” zatražio investitore za ovaj projekat, ovaj gasni gigant je ponudio da finansira izgradnju gasovoda kroz Srbiju u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Te pare bi Rusima bile vraćene od prihoda dobijenih od tranzitnih taksi kada počnu da pristižu.

Upitani, da li to znači da će u slučaju da Srbija ne bude imala para da plati gradnju, biti povećano učešće ruske strane u srpskom delu gasovoda, u „Gaspromu” kažu, da takva ponuda neće uticati na sporazume, niti na akcioni plan koji se već sprovodi. Podelom udela u kompaniji „Južni tok” Srbija ima 49, a „Gasprom” 51 odsto, kako je i predviđeno međudržavnim ugovorom.

Na pitanje da li je firma za gradnju Južnog toka Srbija registrovana u Švajcarskoj kako bi se lakše iznosile pare uz Srbije, kako se često spekuliše u javnosti, u „Gaspromu” objašnjavaju, da je međudržavni sporazum Rusije i Srbije sadržao mogućnost izbora gde će se registrovati zajednička deoničarska kompanija.

U „Gaspromu” objašnjavaju da ne postoji ništa neobično u tome što je Švajcarska odabrana za registraciju zajedničkog preduzeća koje treba da upravlja ovim panevropskim infrastrukturnim projektom bez presedana. Stabilno pravno i zakonodavno okruženje u Švajcarskoj obezbeđuje garancije investitorima i omogućava operativnu nezavisnost, ističu u ovoj gasnoj kompaniji.

U „Gaspromu” kažu da nisu uočili probleme koji bi mogli da uspore ili obustave gradnju Južnog toka kroz Srbiju, pa ni to što se ne kreće u restrukturiranje javnog preduzeća „Srbijagas” s kojim grade ovaj gasovod.

Što se tiče restrukturiranja „Srbijagasa”, kažu, da je to interni problem Srbije u koji se „Gasprom” ne meša. Izvesno je samo da to sigurno ne ugrožava odnos sa srpskim partnerima, niti napredak Južnog toka.

Projekat bez obzira na sve ide prema planu i sve se čini da se na vreme startuje kako s gradnjom srpskog dela, tako i ostatka gasovoda kako na obali tako i pod vodom. Kompanija odgovorna za obalski deo gasovoda nedavno je dobila odobrenje detaljnog rasporeda izgradnje, a odobren je i dugoročni budžet kompanije. Potvrđeno je i da će linija po dnu Crnog mora biti puštena u rad pre kraja 2015. godine.

Na pitanje da li se sa srpskom stranom razgovora da „Srbijagas” postane ravnopravan vlasnik u „Jugorosgasu”, odnosno da se Srbiji vrati 25 odsto udela u ovom preduzeću preko kog se kupuje gas u Srbiji, u „Gaspromu” kažu, da nisu u poziciji da komentarišu dešavanja u Srbiji.