Portret bez rama: Franko Fratini

Počeo je karijeru kao socijalista, ali se, skriven iza tajanstvenog Mona Lizinog osmeha i sa talentom uspešnog premeravanja koalicija, s vremenom približio italijanskoj desnici, koja mu je kasnije omogućila karijeru vrhunskog evropskog birokrate.

Dok Rimljanin opremljen iskustvom „modernog reformatora” sada pomaže Beogradu, jedan je od kandidataza novog generalnog sekretara NATO.

„Moj lični, individualni i besplatni savet za prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića o tome kako jačati evropsku perspektivu Srbije glasi – prvo reforme”, napisao je Franko Fratini na „Tviteru”.

Angažman u zemlji za koju je pokazao otvorene naklonosti prihvatio je bez novčane nadoknade. Uostalom, kao sudija osnovnog suda u Italiji i ne može da bude plaćen u drugoj državi.

Srbija će se počasnom građaninu Tirane za savete odužiti samo avionskim kartama. Kada ovde boravi, spava u rezidenciji italijanskog ambasadora.

Elegantno upakovan, uvek spreman da besprekorno tamnosivo odelo uklopi sa svetlo plavom košuljom i braon cipelama, Fratini slovi za jednog od najuticajnijih evropskih političara.

Rođen je 14. marta 1957. u Rimu, gde je završio klasičnu gimnaziju i 1979. diplomirao na pravnom fakultetu. Od 1983. je advokat, dve godine kasnije postaje pravni savetnik ministra finansija, a 1990–1991. pravni savetnik u vladi demohrišćanina Đulija Andreotija.

Fotelju ministra za regionalna pitanja i javne poslove u vladi Lamberta Dinija (1994–1996), zamenio je političkim angažmanom: 1996. je kao kandidat stranke Forca Italija Silvija Berluskonija ušao u parlament.

Od tada do 2001. bio je predsednik komiteta za nadgledanje tajnih službi, a ministar spoljnih poslova – sa 45 godina najmlađi u istoriji zemlje – prvi put postaje u drugoj Berluskonijevoj vladi 2002–2004.

Na poslu komesara EU za pravdu, slobodu i bezbednostzadržao se od 2004–2008, kada je bio i jedan od pet potpredsednika Evropske komisije.

Kada je Berluskoni napravio novu stranku Narod slobode, ponovo zove svog omiljenog „štrebera” i daje mu drugi mandat šefa diplomatije 2008–2011. Partiju napušta decembra 2012. Možda mu je u preplivavanju pomogla želja iz detinjstva da postane okeanograf.

Veliki je zaljubljenik skijanja i ronjenja. Obožava zvuk „Džetrotala”.

Posvećeni je katolik. Pre tri godine je vatikanskom dnevniku „Oservatore romano” rekao da bi judaizam, hrišćanstvo i islam morali da se ujedine protiv ateizma – „perverznog fenomena ravnog ekstremizmu”.

Ima ćerku Šarloti (20). Tokom 2008. bio je u vezi sa zanosnom Sicilijankom, dermatologom koja ulepšava sve italijanske VIP ličnosti. Oženio se 2010. dve decenije mlađom Stelom Kopi, bivšom šampionkom u golfu, ćerkom predsednika Italijanske federacije zimskih sportova.

Trenutno je na čelu Društva za međunarodne organizacije, koje se bavi međunarodnim odnosima i radi pod okriljem ministarstva spoljnih poslova. Prvi je političar koji je dobio ovu funkciju, koja je dosad bila rezervisanasamo za diplomate i akademike visokog ranga.