Rasističko spasavanje „plavih anđela"

Niko nije ni sanjao da bi jedna racija grčke policije u kojoj su u jednom romskom kampu u Grčkoj tražili drogu i nelegalno oružje mogla da se završi kao udarna priča na naslovnim stranama grčke i svetske štampe. Nije pronađena ni droga a ponajmanje oružje, već jedna sedmogodišnja devojčica. Njena bela put, plava kosa i zelene oči bile su okidač za policajce da posumnjaju da mala Marija nije dete Roma, kod kojih živi, već da je oteta ili čak kupljena.

Medijska mašinerija u Grčkoj, ali i širom sveta, odmah je pokrenuta tako da je plavokosa devojčica postala „plavi anđeo”, a ceo slučaj postaje „dokaz” o trgovini decom i njihovom eksploatacijom za prosjačenje. Marijina plava kosa postala je odjednom simbol dečje patnje, a hiljade ljudi su se javljale grčkoj humanitarnoj organizaciji, koja sada vodi brigu o njoj, da joj pomognu ili da kažu da je to možda njihovo dete.

Odjednom je ceo svet alarmiran tako da bi mnogi rekli da je ovaj slučaj napokon skrenuo pažnju na problem dečjih prava koji je u vreme ekonomske krize često ispod radara državnih službi. Međutim, ovaj slučaj je samo pokazao zapanjujuću činjenicu da su se Evropa i Amerika duboko zaglibili u rasizam i da njeni građani čak toga uopšte nisu svesni.

Iako je otkriveno da je romski bračni par nadležnim socijalnim službama prijavio kako je za tri godine dobio čak četrnaestoro dece – od kojih je šestoro pronađeno kako živi sa njima – ama baš niko se nije zapitao šta je ostalom decom. Ne, samo je Marija bila važna. Jer, ona je bela a pri tome je i lepa – pravi anđeo.

A ostala deca? Pa, ona su „obična” romska deca. Zbog toga njihovih imena nema u medijima. Nema fotografija. O njima se ne piše na naslovnim stranama štampe, a kamoli prave TV prilozi u udarnim terminima svetskih medija. Nema testiranja njihovog DNK. Jer, oni su tamnoputi. Dakle – prema rasističkoj matrici – oni nisu „anđeli”. Ponajmanje „plavi anđeli”.

Samo zato što nemaju plavu kosu, zelene oči i bledu put, oni imaju daleko manje šanse da budu spaseni. O njima neće pisati britanski tabloidi kako su roditelji planirali da ih udaju kada napune 12 godina, a da zauzvrat dobiju vredan miraz. Naprosto, oni nemaju sreću da ih, poput Marije, spase niko drugi do – rasizam.

Doduše, neko će reći da nije rasizam podstakao mnogobrojne medije da daju toliki značaj ovoj priči, a ljude širom sveta da se saosećaju sa mukama male Marije. Reći će da je reč o želji da se razotkrije lanac trgovine decom i da je u pitanju briga za dečja prava.

Međutim, da u osnovi silnog interesovanja suštinski nikoga nije briga za prava dece, bez obzira na njihovu boju kože, najbolje svedoči događaj koji je usledio u Irskoj. Samo zato što je neko policiji prijavio da u jednoj romskoj porodici u Dablinu živi plavokosa devojčica koja nimalo ne liči na svoje roditelje, policija je promptno od roditelja oduzela devojčicu od sedam godina, a nešto kasnije od druge porodice dečaka od dve godine. Mediji u Irskoj, ali i širom sveta, odmah su izvestili o tome da su „pronađena još dva ’plava anđela’”, dok se u opisu porodice devojčice isticalo da su Romi, da su povremeno odlazili u Rumuniju, kao i da u porodilištu ne mogu da potvrde iskaz roditelja da je devojčica rođena u bolnici „Kumbi” u aprilu 2006.

Najednom su čak i oni koji se trude da budu politički korektni i da bar na rečima poštuju prava Roma smatrali za opravdano da u svojim iskazima obnove sve odavno poznate negativne stereotipe o Romima. Iako Romi nisu skloniji kriminalu ništa više od ostalih ljudi, medijsko insistiranje na etničkoj pripadnosti osumnjičenih dovelo je do toga da se kao svojevrsna nepisana istina proglašava mit o tome kako je za Rome kriminal „prirodna stvar” ili „način života”.

Dok je u Dablinu socijalna služba odvodila decu iz porodice, irski i britanski mediji su već usijali atmosferu i vaskrsli priče o nestaloj britanskoj devojčici Medlin Meken i nestalom dečaku Benu Nidamu. Iako ovi, britanskoj javnosti dobro poznati, slučajevi nemaju ama baš nikakve veze sa Romima, malom Marijom ili decom u Dablinu, mediji su povezali ove priče navodeći na zaključak kako su Romi zaslužni za to što roditelji i dalje tragaju za malom Medlin i malim Benom. U toj atmosferi linča, nije ni čudo što je Edi Nidam, deda nestalog dečaka Bena, rekao: „Godinama su nam govorili da je nemoguće da Cigani kriju evropsko dete. E, pa, slučaj Marije pokazao je da nije tako.”

Međutim, rezultati DNK testova dokazali su nešto drugo – koliko smo oboleli od rasizma. „Plavi anđeli” u Irskoj su vraćeni u svoje romske porodice, jer je analizom DNK potvrđeno da su, uprkos plavim očima i plavoj kosi, zapravo deca roditelja Roma.

Izvinjenja medija nema. Neće ga biti ni u slučaju izveštavanja o maloj Mariji. Ostaje samo pitanje kako iko u Evropi sada može iskreno da očekuje od Roma da se integrišu u evropska društva ukoliko se ne propušta nijedna prilika da im se pokaže da su nepoželjni. Čak i kada su u pitanju njihove nemoćna deca. Jer, oni mogu da postanu „plavi anđeli” samo ako imaju belu kožu.