Politička rašomonijada

Tvrdnja srpske policije da je Stanko Subotić Cane bio vođa duvanske mafije koja je devedesetih godina oštetila državu za više desetina miliona evra, izazvala je talas neuobičajeno žestokih međusobnih optužbi i protivoptužbi političara bivšeg DOS-a oko toga ko je, kada i zašto upoznao ovog biznismena. Javni sukob bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovića, koji se sasvim drugačije sećaju svojih zajedničkih susreta sa Subotićem, kao i razloga za te susrete, brzo je uvukao u oštru polemiku i druge ličnosti iz bivše vlasti. Oglasili su se bivši premijer Zoran Živković i bivši ministar pravde Vladan Batić, kao i bivši zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović, da bi prekjuče Čedomir Jovanović održao konferenciju za novinare na kojoj je izneo sumnju da je u toku pokušaj zataškavanja "političke pozadine ubistva Zorana Đinđića".

Jovanović je prvi vođa jedne političke partije u Srbiji koji je obelodanjivanje rezultata policijske akcije "Mreža" povezao sa atentatom na Zorana Đinđića, ali pre njega je to učinio i Vladimir Popović na TV B92, tvrdeći da Dušan Mihajlović laže u "očajničkom pokušaju da štiteći sebe pomogne Koštunici i vrati priču o političkoj pozadini Zoranovog ubistva tamo gde se zaustavio Dejan Mihajlov". Bio je to Popovićev odgovor na tvrdnju Dušana Mihajlovića da krivce za smrt Zorana Đinđića treba tražiti među onima koji su u leto 2001. godine pustili iz pritvora u beogradskom Centralnom zatvoru Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Veza između afere "Mreža", odnosa vlasti i opozicije u Srbiji i političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, tek se, dakle, počela nazirati, ali je već u ovoj fazi upadljivo da je Vladimir Beba Popović neizbežan lik koji na ovaj ili onaj način povezuje sve glavne aktere drame. Bez upoređivanja njegovih reči sa tvrdnjama drugih učesnika, gotovo da nije moguće steći potpuniju sliku o događajima i odnosima na političkoj sceni Srbije u poslednjoj deceniji.

--------------------------------------------------------------------------

Mihajlović o Popoviću

"...Nisam ni bio svestan koliki je to biznis i koliko su moćne te multinacionalne korporacije dok nam jednog dana Beba, u pauzi nekog razgovora, nije nacrtao mrežu krijumčarenja cigareta na Balkanu i naveo njene glavne aktere. Posle toga rekao sam saradnicima u UBPOK-u da odu kod Bebe na "kurs" i da izuče njegovu šemu"... ("Povlenske magle i vidici", autobiografija Dušana Mihajlovića, objavljena 2005)

"Ta paralelna vlast, koju je Beba stvorio, ta paralelna vlast koja je radila meni iza leđa u tom istom ministarstvu je dovela do toga da nemamo više Đinđića, to je suština... Cane Subotić je kolateralna šteta Vladimira Bebe Popovića, kao što je Đinđić kolateralna šteta, kao što smo svi mi, država Srbija. Izgubljeno je ono poverenje građana u peti oktobar, slomljeno, zato što smo imali čoveka koji je imao ambiciju da praktično vlada i podzemljem, ali van institucija, van znanja ministra, van znanja ministarstva, van znanja vlade, van znanja tog predsedništva DOS-a, gde smo sve odlučivali... Ne znam gde smo to odlučili, na kom predsedništvu DOS-a, da Beba Popović obavlja bilo šta od onoga što je saopštio u ovoj, evo, ovoliko debeloj knjizi, u svom svedočenju pred Specijalnim sudom"...

B92: Našao sam u "Povlenskim maglama" veoma ozbiljne pohvale na račun Vladimira Bebe Popovića. Gde ste promenili stav? Zašto pred Specijalnim sudom niste govorili o ovim stvarima?

Mihajlović: Pa zato što nisam znao ko je to radio.

(Dušan Mihajlović u emisiji "Poligraf" na TV B92, 18. jun 2007)

--------------------------------------------------------------------------

Popović o Mihajloviću

On sigurno ne spada u kategoriju politički lojalnih Zoranu Đinđiću, ali ni nesposobnih. Štaviše, on je jedan od najsposobnijih i najveštijih i u isto vreme i jedan od najpokvarenijih. Nažalost, po naše društvo, to "pokvaren" je ovde kompliment, nešto poželjno, rekao je nedavno za Dušana Mihajlovića Vladimir Popović u intervjuu magazinu "Status".

O Dušanu i dan-danas za neke stvari imam pozitivno mišljenje... Dušan je ponekad bio i hrabar. Pokazao je to i hapšenjem Miloševića, a naročito u akciji "Sablja". Ali je u isto vreme bio čovek koji je sedeo na 50 stolica. O Mihajloviću najbolje govori njegova autobiografija, gde i sam kaže da je u te dve i po godine više vremena proveo šetajući po planinama i skupljajući njegove omiljene čuvarkuće, nego u zgradi MUP-a. Svoje pravo lice pokazao je 2004. kada nije ušao u parlament. Tad je počeo da se dodvorava ovim zlikovcima, pravi tajne dogovore, pa je tako svim članovima vlade oduzeo obezbeđenje, da bi olakšao i učinio (ministru policije Draganu) Jočiću, govorio je Popović.

"Sa njim je napravio dogovor o nenapadanju i ministar policije DOS-a je bio jedina osoba koju Koštuničin MUP nije napadao, a do pozornika su svi stradali. Iako je on bio "šef" "Sablje", iako se hvalio rezultatima i primao čestitke, Mihajlović je odmah po dolasku Jočića počeo da negira svoju ulogu u akciji, namešta dojučerašnje saradnike i lažno optužuje Čedu, Milića, mene, da smo ti koji su hapsili ubice, pevačice, Koštuničine savetnike", izjavio je Popović za "Status".

--------------------------------------------------------------------------

Ko je mirio Legiju i Caneta

Svedočeći pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal na suđenju optuženima za atentat na premijera Zorana Đinđića, Vladimir Popović je ovako odgovorio na pitanje advokata odbrane o njegovoj ulozi u mirenju Milorada Ulemeka Legije i Stanka Subotića Caneta.

"Moj zadatak u svemu tome je bio samo da zovnem Stanka Subotića. Zašto? Zato što Zoran Đinđić nije imao njegov mobilni telefon. Stanko Subotić ga je često menjao. Ako mu je bio potreban, onda bi od mene tražio, pa bi rekao, "daj mi, hoću da ga zovem da ga pitam nešto", ili bilo šta. Znači, iz tehničkih razloga mi je rekao "zovi ga". Nije znao gde je, da li je u Švajcarskoj, Španiji, Americi, na Aljasci, ko zna gde je. Nisu se čuli možda i nekoliko meseci, uopšte ga nismo pominjali. Znači, nije to bila vrsta kontakata svakodnevnih. I onda je mene zamolio da zovem Stanka Subotića da dođe u Beograd, a zbog čega je on pristao, kao predsednik vlade, da posreduje u nekom viđenju te dvojice, rekao sam prošli put. Mogu sada samo malo da vam pojasnim to što je meni Zoran rekao, da se njemu javio Legija. Ili mu se javio telefonom, ili su se fizički videli, ne znam, ali pre mislim da je telefonom, kada mu je Legija rekao: "Ti kažem, čuo sam, rekli su mi moji drugovi Hrvati da je Stanko Subotić naručio da me ubiju ili on hoće da me ubije", ili već ne znam šta. "Ja ne vidim razlog što bi on mene ubio, pa ja da ga preduhitrim ja ću njega ubiti", i kao otprilike, eto, kao, "da znaš", ili tako nešto. Mislim, ne mogu da prepričam tačno razgovor. Nisam tome prisustvovao.

--------------------------------------------------------------------------

Kako je Batić upoznao Caneta

Nisam imao nikakvu komunikaciju sa Stankom Subotićem Canetom do ubistva Zorana Đinđića. Nakon ubistva Zorana Đinđića u jednoj televizijskoj emisiji ja sam govorio da srećom nikada nisam upoznao, ni video, ni čuo ljude poput Legije, Čumeta, Kuma, Šiptara, Bagzija i tih ostalih opskurnih likova, i u tom nabrajanju ja sam pomenuo i Caneta, onako potpuno nesvesno, pominjući nadimke. Kad sam se vratio kući zvonio mi je telefon i javio se čovek, kaže – ja sam Stanko Subotić Cane, ja se izvinjavam, vi ste mene stavili u kontekst sa nekakvom mafijom u ovoj emisiji, ja bih želeo da, ako bude prilike da se upoznamo, ja nisam nikakva mafija, ja radim pošteno svoj posao. Ja sam rekao – moguće da sam napravio lapsus, izvinite, i za razgovor je bio korektan. Januara 2004. godine završeni su izbori i zna se šta se dogodilo na tim izborima, mi smo pali sa vlasti, ja sam bio onako prilično rezigniran, ne sećam se tačno dana, tačnog datuma, mene je pozvao Vladimir Beba Popović i zamolio me da ako mogu dođem u Spektru. I ja sam otišao i tamo je bio Stanko Subotić Cane, on me tad upoznao sa Canetom. ("Poligraf" TV B92, 19. juni 2007)

--------------------------------------------------------------------------

Poznanstvo sa Đinđićem

Subotićeva verzija: Pričajući o poznanstvu sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, Subotić je u "Insajderu" maja prošle godine objasnio da se sa njim upoznao 1990. godine, kada se vratio iz Francuske. Subotić je dodao da je Đinđić trgovao "nekim" mašinama iz Nemačke koje su se koristile za proizvodnju konfekcije i da je tada od njega (Đinđića) kupio te mašine.

"Drugi put sam ga upoznao 1995. i postao sa njim prijatelj", kazao je Subotić.

Popovićeva verzija: Popović je na suđenju za ubistvo dr Zorana Đinđića rekao da su se Đinđić i Stanko Subotić Cane upoznali 1996. ili 1997. godine na slavi kod Milorada Vučelića u stanu.

– Zoran još nije bio gradonačelnik, upoznao se tu sa Stankom Subotićem. Video je da je mlad, bogat, uspešan. Stanko Subotić je već tada živeo u inostranstvu. Đinđić je čuo od Vučele da je bogat. Kada je takve ljude upoznavao, vrlo brzo je sa njima stupao u kontakt, tražio pomoć za stranku i tako dalje, i na tome je ostalo. Tada su se videli i posle toga više nikada, do 2000. godine – rekao je Popović.

--------------------------------------------------------------------------

Bebin sukob s Čedom

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Vladimir Popović Beba rekao je da je on jedno vreme bio i u sukobu sa Čedomirom Jovanovićem, u to vreme šefom poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije.

– Sa njim sam imao prekid u komunikaciji od jedno četiri meseca, neposredno tokom jeseni 2002. godine, upravo zbog toga što su mi ljudi iz policije rekli, "da ti kažemo, znaš šta ima novo, Čeda se viđa sa ovima". Kažem: "Sa kojima se viđa"? Kaže: "Pa viđa se sa ovima, viđa se i dalje sa Legijom i Dućom". To je bilo tokom rada na Makinoj grupi i tokom tih prisluškivanih razgovora – kazao je Popović.

Prema Popovićevim rečima, Jovanović je njemu tvrdio da posle pobune "Crvenih beretki" više sa Legijom i Spasojevićem nije imao nikakav kontakt.

– Ovo se dešava godinu dana kasnije i moram da priznam da sam bio zaveden. Oni su, navodno, ispred kuće u Šilerovoj stajali, opservirali grupu Dušana Spasojevića i onda videli Čedu kada izlazi i tako dalje, a onda se neposredno posle toga pojavila informacija da je Čeda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, viđeni su, to mi je rekao zamenik ministra policije Nenad Milić. I onda sam ja samo poslao poruku Čedi, nisam ga čak ni zvao telefonom, i rekao: "Onda mu recite, više nemoj da mi se javlja", zato što sa čovekom koji me laže ne mogu da se družim, ne mogu da razgovaram. I četiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao šta je, zbog čega ne razgovaram sa Čedom, a ja sam mu rekao: "Zato što me laže, zato što se druži i dalje sa Dućom i Legijom". Bio sam ubeđen da je to tako, jer su mi ovi to rekli, da bi tek mesec dana pre ubistva Nenad Milić došao sa Čedom u moju kancelariju i pomirili smo se. Mislim, nismo se ni posvađali ali smo bili potpuno obustavili komunikaciju upravo zbog toga što sam ja verovao da je to tako. Ovo iznosim kao primer, da bih rekao, koliko je, do koje mere je ta vrsta manipulacije i laži išla da to nije čak, znači, bilo na protivničkoj strani, nego je to bilo u našim redovima – kazao je Popović.