Tajni život slika

Izmeću zakona fizike i sposobnosti za prevaru postoji umetnost, govorio je Andre Malro, francuski pisac i državnik, blizak prijatelj Vlamenka, Derena i Pikasa, veliki poštovalac savremene umetnosti.

Pošto je danas mnogo šta "umetnost", potrebno je da nas neko stalno podseća na to šta ona zapravo jeste, šta je bila ili bar čemu je nalik.

Možda je zato sve više čitljivih knjiga, koje su ispričane dovoljno zanimljivo da umetnike klasičnog slikarstva prikažu kao stvarne ljude, smeste ih u određeni istorijski period, a onda oko njih izmaštaju ljubavne tragedije, tajne kultove i neizbežne smrti. Nužan je ipak bar jedan istiniti podatak iz Leonardovog, Vermerovog, Bošovog, Gojinog ili Rafaelovog života, ostalo može da bude umetnička sloboda. Da budemo pošteni, i mnogo bolja dela zasnovana su na manjoj dokumentarnosti. Ipak, današnji ljudi, koji nemaju mnogo vremena za muzeje, ili im je zamorno da čitaju ozbiljne istorije umetnosti, mogu da se bave fikcijom o slikarstvu.

Rafaelovim tragom

Nedavno se kod nas u izdanju Mono i Manjane, i u prevodu Gorana Erdeia, pojavila knjiga "Rafaelovim tragom", Džoane Pitman, lektorke za japanski jezik na Univerzitetu Kembridž. Ona je uz veliki trud i razgovore sa istoričarima umetnosti iz Evrope i Amerike napisala uzbudljivu i dokumentovanu knjigu o Rafaelovoj slici "Sveti Đorđe i zmaj", prateći je na njenom petovekovnom putu.

Ona je, istražujući putovanje Rafaelovog "Svetog Đorđa i zmaja", od Urbina  i 1506. godine, do sadašnjeg utočišta slike u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, načinila i pravo putovanje kroz istoriju, prikazujući kako je izgledao engleski dvor u vreme Henrija VII i Henrija VIII, kako su se ponašali obožavaoci Svetog Đorđa, vitezovi Reda podvezice.

Istinita priča ove knjige vodi nas do sledećih vlasnika i strastvenih kolekcionara "Svetog Đorđa i zmaja", Čarlsa I, ljubitelja i poznavaoca umetnosti, do Francuske i Pjera Kroza, kolekcionara za koga su govorili da se kao ljubomorni i strastveni ljubavnik ne može odvojiti od dragog bića, to jest Rafaelove slike. Priča kaže i da je Katarina Velika, nezasita u politici, seksu i kulturi, poslala filozofa Deni Didroa da ovu malu Rafaelovu sliku iz Francuske donese u Petrograd i Ermitaž. Tu je Rafaelovo remek delo visoke renesanse i  zapadnoevropske umetnosti dočekalo Oktobarsku revoluciju, i parole "Ulice treba da budu naše četkice, a trgovi palete". "Najlepši cvetovi umetnosti" kidani su u ime sutrašnjice. Da je slika "Sveti Đorđe i zmaj"  upoznala najgore od komunističkog i kapitalističkog sistema pokazuje i podatak da je bila predmet tajne kupoprodaje između Staljina i Endrua Melona, jednog od najmoćnijih ljudi Amerike prve polovine 20. veka. Ruske vlasti su dobile novac za izgradnju fabrike traktora u Staljingardu, koja je kasnije pretvorena u fabriku tenkova.

Čime je Rafaelova slika o Svetom Đorđu i zmaju očaravala ljude kroz pet vekova, slika koja hrišćanskog sveca velikomučenika prikazuje kao nepovređenog viteza? Možda je smisao baš u toj večitoj ideji pobede nad zlom. Ali, tu je nesumnjivo i njen prefinjeni renesansni sklad, lepota predočene prirode i pobedonosnog čoveka. Kažu da je ruski car Aleksandar II Rafaelovu sliku smatrao ikonom, a da je Sveti Đorđe smatran zaštitnikom ruske vojske i svih Rusa.

Boš i orgijastički kult

Mi danas možemo čitati knjige o orgijastičkom kultu koji je navodno prikazan na Bošovoj slici "Vrt uživanja", ili o Leonardovoj "Tajnoj večeri" kao delu prevejanog jeretika. Ko su bile muze majstora kao što je bio Rafaelo, kakav je to prsten otkriven ispod boje na njegovoj slici "Pekareva kći", o čemu izmaštani odgovor daje izvesna Dajen Heger, u romanu "Maestrova muza"(izdavač Alnari).

Danas lepota teško opstaje sama po sebi, bez voljne težnje onoga ko opaža. Lepota će teško bez borbe spasiti svet, bez borbe slične onoj na Rafaelovoj slici. Potragu za njom neprevaziđeno je definisao veliki Irac Vilijam Batler Jejts:

"Za svakog čoveka postoji jedna scena, jedan doživljaj, jedna slika, koja je slika njegovog tajnog života, jer mudrost najpre progovara u slikama i... ova jedna slika, kada bi on samo hteo da se unosi u nju celog svog života, vodila bi njegovu dušu, izdvojenu iz zamršenog čvora sporednih okolnosti i plime i oseke sveta, u taj  daleki dom, gde besmrtni bogovi čekaju sve one čije su duše postale jednostavne kao plamen, čija su tela postala mirna kao lampa od ahata."