Bošnjačka stranka: Njegoša nećemo slaviti

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Njegoša nećemo slaviti, poručili su iz Bošnjačke stranke Vladi Crne Gore, koja je predložila da se dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, 13. novembar, proglasi državnim praznikom.

U saopštenju Bošnjačke stranke (BS) navodi se da Bošnjaci ne žele da ocenjuju Njegoševu književnu dimenziju i značaj, ali smatraju nedopustivim da se „u građanskoj Crnoj Gori, državnim praznikom proglašava njegov rođendan, pogotovo ako se zna da su neke ideje njegovog dela (’Gorski vijenac’), u svojoj bukvalnoj interpretaciji, bile idejni koncept i opravdanje izvođačima zločina i genocida nad islamskim stanovništvom u 19. i 20. veku u Crnoj Gori i okruženju”.

Prilikom prošlonedeljnog otvaranja rekonstruisanog Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović je oštro uzvratio na sve češća zlonamerna tumačenja dela „pustinjaka cetinjskog”. Njegoša je savetnik predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića, pisac Andrej Nikolaidis, nazvao genocidnim pesnikom.

„Neki mitomani i propovednici mržnje hteli su u Njegošu da nađu duhovnog oca i predvodnika. On nije bio pesnik genocida niti inspirator zločina, nije pozivao u borbu protiv bilo kojeg naroda, već u borbu za slobodu”, poručio je Đukanović.

Iz Demokratskog fronta (DF) juče su saopštili da bi BS trebalo da se bori protiv „organizovanog kriminala, korupcije i siromaštva na severu Crne Gore i tako poboljša život crnogorskih građana, a ne protiv Njegoša”. Poslanik DF Milan Knežević kaže da optužbe BS da je Njegoš genocidni pesnik ne mogu da doprinesu promovisanju međuetničkog i verskog sklada, za koji se ta partija zalaže.

„Petar Drugi Petrović Njegoš nije genocidan pesnik, već najveće književno ime južnoslovenskih naroda, koji je svojim delom ime Crne Gore i njenu vekovnu borbu za slobodu ovekovečio kao primer, koji su sledili svi porobljeni narodi u Evropi u 19. veku. I upravo, zbog ove nepobitne činjenice, na Njegoševo delo treba da budu ponosni svi narodi u Crnoj Gori, bez izuzetka”, rekao nam je Knežević.

On, kao profesor književnosti, kaže da je nedopustivo da stihovi Njegoša danas „postaju predmetom zluradih interpretacija, kao što je to slučaj u saopštenju BS”.

„Citiranje pojedinih stihova, istrgnutih iz konteksta, kojim se Njegoš na manipulativan način pokušava predstaviti kao mrzitelj pripadnika islamske veroispovesti, upravo su školski primer zlonamernih konstrukcija tumačenja njegovog dela”, dodaje on.

Da je Njegoš lepo pevao i o drugim narodima i državama Knežević podseća na Njegoševe stihove.

„Da su zbilja želeli tumačiti i promovisati Njegoševe stihove mogli su citirati i sledeće stihove iz ’Gorskog vijenca’: ’O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju’”, citira Knežević i ocenjuje da bi ovu odu o Istanbulu, koja spada u vrhove svetske poezije, učenici i u turskom obrazovnom sistemu trebalo da znaju naizust, a ona je takođe i potvrda da je Njegoš pesnik univerzalnih vrednosti.