U suočavanju s krizom, EU je uz Srbiju

Ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco je zahvalan sagovornik. Možda i zato što je nekada bio novinar, možda i zato što voli Beograd i uživa u vožnji biciklom ili kada gleda kako njegov sin igra mali fudbal na Adi. Napolitanac je sažet i spremno odgovara na sva pitanja „Politike”.

Kako objašnjavate to što je ova srpska vlada zaslužila toliko poverenje Zapada i pre nego što je krenula u akciju?

Ne mogu da elaboriram podršku Londona ili Pariza od dana jedan, ali mogu da kažem da Srbija ima stalnu podršku Italije kroz različite vlade. Evropa želi stabilnost. Da, ovoj vladi dato je poverenje od prvog dana, ali sve je to provereno.

Zar ih niste proverili ranije?

Mi nismo u biznisu donošenja prethodnih sudova na osnovu ove ili one prošlosti. Mi smo u poslu kompletiranja evropskog projekta da Balkan bude unutar EU. Ko god je za to, naš je prijatelj. Mislim da je ova vlada posvećena da isporuči rezultate.

Znači, verovali ste da će imati rezultate? Da li to objašnjava taj psihološki fenomen?

Vi verujete nekom jer je taj izabran od naroda. Želimo da nastave da daju rezultate. Dopada mi se pitanje, ali nema psihološki odgovor.

Nema sumnje da je aprilski sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine Srbiji otvorio put ka pregovorima u članstvu EU narednog januara. Prvi potpredsednik srpske vlade smatra da će članstvo biti ostvareno 2020. Da li biste se kladili na tu godinu?

Kladim se da će se to dogoditi. Kladim se da ćemo svi na tome da radimo. Kao što prošli procesi pokazuju, ne možete da predvidite rezultat. Video sam da srpska vlada može da uradi stvari koje su ostvarene u prošlosti, možda to mogu ponovo. Iako je samo šest godina pred nama. Bio bi to veliki uspeh. Ukoliko Srbija nastavi da pokazuje ovakvu posvećenost, uspeće.

Nesumnjivo će putovanje trajati godinama. Jedan od prvih testova jesu nedeljni izbori na Kosovu. Kako procenjujete napore srpske vlade?

Važno je da srpska vlada radi na tome da pridobije Srbe na Kosovu da glasaju. Ne mogu ništa da predviđam, ali sam siguran da sam video posvećenost srpske strane da osigura fer izbore jer je to važno za proces otvaranje pregovora. Veoma su aktivni, veoma dobri.

Na nedavnom trećem samitu Italija–Srbija u Ankoni, premijer Enriko Leta rekao je da je ulazak Srbije u EU „nacionalni prioritet” italijanske spoljne politike. Kako se taj prioritet koristi za spuštanje tenzije uoči izbora?

Ohrabrujemo srpsku vladu da pokaže fleksibilnost i spremnost na kompromise. Govorim o posetama Vučića, Vulina. Ne bi bilo mudro pokvariti sve što je ostvareno u pregovorima zbog nekih tehničkih ili ličnih pitanja.

Da li italijanski ambasador u Prištini ima istu poruku tamošnjim vlastima?

Zajedno sa EU tražimo to od obe strane. Postigli ste težak politički sporazum. Sada biste rizikovali da ga pokvarite veoma malim, sporednim pitanjima. Polazimo od verovanja da su Beograd i Priština uvereni da je normalizacija odnosa u njihovom obostranom interesu. Da li mislite da su Dačić, Vučić ili Tači spremni da sve pokvare?

Ambasador Đuzepe Manco u razgovoru sa urednikom Spoljnopolitičke rubrike Boškom Jakšićem (Foto Željko Jovanović)

Govorite o zajedničkom interesu, što zvuči logično. Ali, ovde zna da se dogodi da neki svoj interes ne ostvarite samo zato da druga strana ne bi ostvarila neki svoj interes?

Upravo zato obe strane u svakoj prilici ohrabrujemo da ne gube perspektivu zbog takvog „balkanskog pristupa”, pre bih rekao „mediteranskog pristupa”. To je pristup „neka i ja izgubim ako moj neprijatelj gubi, radije nego da ja dobijem a da dobije i on”. Zato guramo da ne bude takvog pristupa.

Da li će rezultati ostvariti očekivane standarde, izlaznosti na primer?

U nedavnom saopštenju visoke predstavnice EU poziva se na „najšire moguće učešće”. Mi smo razumni ljudi. Znamo da bi tri, četiri, osam procenata bilo loše, ali imamo u vidu sve teškoće oko registracije birača kao i „crvene linije” (izlaznosti) ranijih izbora.

Ali, ima raznih političkih i društvenih snaga, vladike Amfilohija, koji pozivaju da se ne izađe.

Nije pitanje proglašavanje pobede. Pobeda je da vidimo da su se održali verodostojni izbori uz najšire moguće učešće kosovskih Srba. Ne zanima me za koga će oni glasati. Znam samo da ko god poziva da se ne glasa radi protivno interesima Srbije. Ko god to radi, sam sebe sankcioniše. Zatvoriće vrata Evrope.

Zvučalo bi logično da je u interesu vlasti u Prištini da što više Srba glasa kako bi se sutra uključili u administraciju, koja opet pomaže konsolidaciji Kosova kao priznate ili nepriznate države. Zašto oni blokiraju liste?

To je domaća politička igra. Ponavljam, ko god radi protiv znatne izlaznosti Srba na Kosovu radi protiv interesa Evrope. To nije demokratski. Učešće na izborima je osnov demokratije. To je istorijska, psihološka promena mentaliteta. Zato to cenim kod srpskog rukovodstva. Ono definitivno svoj kredibilitet ulaže u principe.

Ali, ako izbori ne uspeju, moglo bi da se tumači da je to neuspeh obe strane, što ne bi odgovaralo stvarnosti.

Znamo kako stvari stoje. Jasno smo stavili do znanja obema stranama da su jedino rešenje fer izbori uz najšire moguće učešće. Neuspeh nije opcija, i to lideri obe strane znaju. Imamo uveravanja i jednih i drugih da igra međusobnog optuživanja nije opcija.

Dok pokušava da raspetlja kosovski čvor, srpska vlada najavila je bolne reforme. Da li vidite rezultate, da li vam to deluje obećavajuće?

Kao i u Evropi, nema instant rezultata, nema ih ni na kraći rok. Ekspoze srpske vlade nam kaže da ona želi da koristi oruđa kojima raspolaže, zakone pre svega. Vlada je svesna situacije. Neophodno je nezavisno pravosuđe. Podržavamo borbu protiv korupcije. Kao bivši novinar mislim da je u svemu tome važna informacija, javna debata.

Pratite srpske medije, pa ste videli da neki od njih preuzimaju ulogu tužilaštva, sudstva. Najavljuju hapšenja. Nije li to loše i po sudstvo i po medije i po institucije države?

Snažan podsticaj koji je dat borbi protiv korupcije omogućio je ubrzavanje. Sada je na sudstvu da uhvati brzinu tog podsticaja. Što se medija tiče, neophodan je zakon, dobar efikasan zakon. Nezavisni mediji su stub demokratskog sistema.

Koliko smo daleko od toga?

Bićete sve bliže kada dobijete dobar zakon koji će medijima garantovati slobodu i nezavisnost, finansiranje, profesionalnu sigurnost.

Nedavne izmene u vladi dovele su tehnokrate na mesto ministara privrede i finansija…

A kultura? Ne zaboravite, vaši pravi dugoročni potencijali su poljoprivreda, ljudski faktor, istraživanja i – kultura.

I Italija je usred krize pokušala sa tehnokratama u vladi. I nije uspela. Da li je to zato što je količina politike po glavi stanovnika tako velika da ne dopušta tehnokratama da nešto urade?

Tehnokrate su kod nas sprečile bankrot. Ali, zemlju moraju da vode političari. Ovu srpsku vladu ne bih zvao tehnokratskom.

Pokušavamo da sebi pomognemo angažmanom stranaca, recimo Franka Fratinija.

On ima dve prednosti. Prvo, on je autoritet u Evropi i međunarodnoj zajednici. Pre nego što je prihvatio taj lični angažman konsultovao se sa Žozeom Manuelom Barozom. Dobro je imati nekog ko lako pozove ledi Ešton. Drugo, Fratini je dugo i dokazano poznavalac Srbije. On vas razume bolje od drugih i može da otvara vrata.

Proces ekonomske i finansijske konsolidacije biće bolan. Da li je u Srbiji moguć antiestablišmentski pokret kakav u Italiji prevodi Bepe Grilo?

Ne bih pravio političke paralele. Suviše su komplikovane. Ali, govorite o socijalnim reakcijama na krizne mere. Tu EU mora da se umeša.

Ali Evropa nema dovoljno novca da pomogne sama sebi?

Imamo mnogo programa koji su namenjene državama kandidatima kako bi im se pomoglo. Srbija iz Brisela ima 200 miliona evra. Mere postoje, oruđe je tu. MMF i Svetska banka će to imati u vidu. Srpska vlada preduzela je mere i zna da je međunarodna zajednica uz nju. Biće reakcija, mnogo scenarija, novih partija, jačanja starih partija, ali ne treba biti uplašen.

Postoje dve škole mišljenja. Prva kaže da će Srbija kada uradi domaći zadatak oko Kosova biti napuštena od Zapada, a druga da bi zbog toga trebalo da bude politički nagrađena?

Nismo više u školi. Nema domaćih zadataka. Nema ni napuštanja ni nagrađivanja. Nema biča i kocke šećera. Srbija to radi jer je prirodno došlo vreme istorije. Ovo rukovodstvo je shvatilo šta se događa. To je dobro. Došlo je pravo vreme da se neke stvari dogode.

Da li kod srpskih političara vidite viziju? Plašim se da dugo živimo u vremenima u kojima je prekosutra futurizam.

Teško pitanje. Ne mogu da odgovorim činjenicama. Ali, zar 2020. nije vizija?

Mislio sam više na lutanje među prioritetima: avionski delovi, maline, čipovi, kukuruz, automobili, šećer?

Razumem. Pričate o Emiratima. Srbiji je neophodno gorivo za rast. Tražiti novac po svetu takođe je deo vizije. I Italija traži pare.

Da preciziram: da li EU pomaže Srbiji da odredi svoje prioritete. Drugim rečima, da nam kaže šta su naše prednosti. Ne pokušavajte da gajite masline, držite se svinjogojstva.

Na trećem samitu Italija–Srbija u Ankoni upravo smo to uradili. Dali smo plan. Potpisan je. Dva paragrafa sve definišu.