Kad nastavnici đacima poklanjaju ocene
Da li je naše obrazovanje lako ili se đacima petice dele i šakom i kapom, pitanje je koje nameću činjenice da je opšti uspeh prošle generacije osmaka vrlo dobar 4,09, da je u Srbiji svaki sedmi učenik nosilac diplome „Vuk Karadžić” i da postoje opštine u kojima je 20 odsto vukovaca. Kada se uporede rezultati sa završnog ispita i zaključene ocene u osmoletkama, postaje jasno da ocene u našim školama nisu uvek merilo znanja. To potvrđuje najnoviji Izveštaj o realizaciji i rezultatima završnog ispita, koji predstavlja realnu sliku manjkavosti i vrlina obrazovnog sistema. On još nije u celosti dostupan javnosti, ali je zaključke i zapažanja iz tog dokumenta „Politici” ustupio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, čiji su stručnjaci i izradili izveštaj.
Poslednji, provaljeni, završni ispit za kraj obaveznog obrazovanja polagalo 69.088 učenika, što je 98,11 odsto ukupnog broja malih maturanata.
– Treba obratiti pažnju na to da 1,9 odsto učenika nije pristupilo završnoj proveri znanja u junu, a 354 učenika ni u avgustu nije izašlo na malu maturu i, shodno zakonu, ta deca ne mogu da dobiju sertifikat da su završila osnovnu školu. Na osnovu toga zaključuje se da postoje učenici i roditelji osmaka koji misle da im ne treba potvrda o stečenom osnovnom obrazovanju – ističe Srđan Verbić, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.
Postoje tri osnovne funkcije završnog ispita: sertifikaciona (učenici dobijaju uverenje da su položili završni ispit), evaluaciona (procenjuje se kvalitet rada osmoletki i šta treba učiniti da se unapredi obrazovanje) i selekciona (uspeh na ispitu utiče na upis u srednje škole). Selekciona funkcija je glavni krivac za paniku i stresnu atmosferu osmaka pred maturu.
– Zašto je kod nas toliko važna, a u mnogim zemljama završni ispit nema selekcionu funkciju? U onim državama i obrazovnim sistemima gde su potpuno sigurni u ocenjivanje u školama, gde su ocene uvek, u svakoj školi i kod svakog nastavnika u skladu sa znanjem učenika, matura nema selekcionu funkciju. Kod nas to nije slučaj. Evidentna je tendencija da se zaključuju više ocene. Među odlikašima najviše je onih sa svim peticama. U nekim okruzima je svaki peti učenik vukovac. U takvoj situaciji moramo da imamo završni ispit koji daje bodove, jer u protivnom učenici neće imati na osnovu čega da se izbore za upis u željenu srednju školu. Prošlog juna je 180 vukovaca prijavljeno u jednoj školi. Kako ih razlikovati? Nikako, ako nemamo još jednu proveru znanja da razdvoji one koji malo više znaju od onih koji znaju malo manje – razjasnio nam je Verbić.
Podsećajući da su ove godine testovi rađeni u sedam varijanti (na srpskom i šest jezika nacionalnih manjina), naš sagovornik otkriva da će za sledeću godinu testovi biti priređeni u osam verzija. Biće na srpskom i jezicima sedam nacionalnih manjina zato što je generacija koja je učila na bugarskom stigla do osmog razreda. Ostaje kao što je i predviđeno – da svi zadaci budu nepoznati.
– Ipak, treba imati u vidu da ti zadaci nisu nijednom detetu zaista nepoznati, to su zadaci kakve inače sreću u zbirkama, samo što nigde nisu objavljeni na nekoj listi i niko neće reći da će sa te liste biti zadaci na maturi. Dakle, u zbirkama koje će osmacima služiti za vežbanje naći će se pitanja vrlo slična onima koja će se naći na završnom ispitu – uverava rukovodilac Centra za ispite.
U izveštaju zavoda koji treba da doprinese unapređenju kvaliteta obrazovanja ističe se da devojčice imaju statistički značajno bolji uspeh i više ocene od dečaka – ali za to ne postoji objašnjenje.
– To je „dijagnoza”, treba uraditi dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li u sistemu postoji nešto što na nekakav veštački način podržava devojčice ili otežava dečacima da prođu kroz školovanje. Primetili smo da ocenjivanje u osnovnoj školi ima manjkavosti i zahteva stručnu podršku. Takođe, postoji osnov za unapređivanje procedura u sprovođenju završnog ispita i tu se pre svega misli na dežurstvo, superviziju i ocenjivanje testova – zaključio je Srđan Verbić.