Prisluškuju sve, pa i papu

Zašto je Španija najmanje protestovala protiv špijunske aktivnosti američke NSA u Evropi? Zato što je službeni Madrid najviše i pomagao Amerikancima u tom poslu, zbog svog geografskog položaja i jer je cela ta operacija prisluškivanja evropskih, i ne samo evropskih, lidera samo deo veće operacije pod kodnim imenom „Gladio”. I sve to datira iz vremena hladnog rata između SAD i Sovjetskog Saveza, a borba protiv svetskog terorizma danas samo je maska za nastavak stare delatnosti. Jer, Amerikanci ne veruju u Evropi nikome, najmanje saveznicima.

Godine 1979. američka ambasada u ulici Serano broj 75 jedna je od najbolje čuvanih zgrada u Madridu. Zatvoreni televizijski sistemi, senzori svih vrsta, debela čelična vrata koja se otvaraju pomoću šifrovanog koda koja sprečavaju bilo kojeg neželjenog gosta koji bi pokušao da uđe u prostor gde šefuje ambasador SAD Terens A. Todman.

No, glavna zgrada i nije najčuvanije mesto u kompleksu ambasade. Jedna od manjih zgrada, ona s brojem sedam, praktično je potpuno nepristupačna. Visoki i snažni marinci obrijanih glava čuvaju je danonoćno uz pomoć najsavremenije tehnike. Šifre za ulazak na to mesto drugačije su od onih za ulazak u glavnu zgradu ambasade jer se bezbednost često može kompromitovati na jednom mestu, ali retko na dva. Ni svi službenici ambasade nemaju pristup u zgradu na broju sedam, samo njih 25 od ukupno 250 osoba koliko radi u ambasadi mogu da uđu u štab stanice CIA i NSA u Madridu. Prostorije su krcate najmodernijom tehnikom za prisluškivanje i komunikacije i svejeto direktno ili posredno povezano s centralom CIA u Lengliju i NSA u Fort Midu.

Dve decimalne i jedna parabolična antena smeštene su na krovu ambasade i održavaju vezu s američkom komunikacijskom bazom u gradiću Santos de la Humosa na krajnjem severoistoku pokrajine Madrid. Iz te baze sve što se prisluškuje u Evropi ide dalje preko američkih komunikacionih satelita u svemiru u centrale CIA i NSA. Ekipom koja obavlja taj proces rukovodi Ronald Edvard Estes, 49 godina, visok, smeđe kose i plavih očiju, mladalačkog izgleda, šef stanice CIA u Madridu, jedan od najinteligentnijih agenata američke špijunaže na Mediteranu. Vrlo iskusan obaveštajac postao je šef stanice CIA u Madridu 24. jula 1979. prikriven titulom prvog sekretara ambasade SAD u Španiji. Prethodno je bio obaveštajac na Kipru, u Čehoslovačkoj, u Atini gde su teroristi iz organizacije „17. novembar” 1974. godine ubili njegovog šefa Ričarda Velča. Estes živi u stanu u Ulici Kastelana sa suprugom Anom Lester, inače Ruskinjom i bivšom ženom belgijskog trgovca oružjem i drogom iz Hongkonga.

Zamenik Estesa u stanici CIA u Madridu je Alen D. Smit, inače zadužen za saradnju s NSA oko nadgledanja telefonskih razgovora istaknutih španskih političara. Smit je u Španiju došao 1970. U CIA radi od 1968, prvo u Paragvaju, pa zatim u Čileu i Argentini, sve kao politički sekretar ambasade SAD. Ostali oficiri stanice CIA i NSA u zgradi na broju sedam kompleksa ambasade u Madridu su Žak Alfred de Koster, drugi sekretar ambasade, rođen 4. juna 1948. i najmlađi je američki agent u Španiji, razveden, zatim Vinsens M. Šilds, prvi sekretar ambasade, od 1973. radio u ambasadi SAD u Džakarti, stručnjak za planiranje tajnih operacija i vazduhoplovni analitičar, oženjen Meri, onda je tu i pomoćnik vojnog atašea ambasade Albert Sesvil, zadužen za kontakte sa španskim vojnim, policijskim i obaveštajnim krugovima, oženjen Portorikankom Jitom. Tu je i sekretarica Rut K. Rader koja je 1974. bila sekretarica Estesu i Velču u Atini, neudata, vicekonzul Edvard Majkl Harknes, treći sekretar ambasade Denijel Mital koji je u Vašingtonu radio pod maskom službenika Međunarodne banke za razvoj, takođe treći sekretar ambasade Dvajt D. Kondon, supruga Vendi, te Norma Valberd, sekretarica vojnog izaslanstva ambasade, odeljenje za ratno vazduhoplovstvo. Uz njih, u Madridu za CIA i NSA radi još oko 400 agenata ubačenih u razne strukture i krugove španskog društva.

Njihov glavni zadatak tih godina bila je bitka da se pridobije španska javnost kako bi Madrid ušao u NATO. U tom cilju glavna je aktivnost bila prisluškivanje svih komunikacija španskih političara. Prisluškivali su Felipea Gonzalesa i njegovu Socijalističku radničku partiju, pokušavajući da je pretvore u klasičnu reformističku stranku. Prisluškivali su i Havijera Solanu ne bi li našli načina da omekšaju njegove tadašnje pacifističke stavove oko ulaska Španije u NATO.

Radi Solane, šef stanice CIA u Madridu Ronald Estes ubacuje u igru i Edvarda Krajzlera, američkog agenta mađarskog porekla, veterana CIA, vlasnika dve umetničke galerije u ulicama Serano i Hermsila. Radi lakšeg ubeđivanja Solane izdvojena je suma od 20 miliona dolara preko banke „Haushold interenešenel” iz Čikaga, koju je držao pod kontrolom bivši šef CIA Vilijam Kolbi.

NSA i CIA su u poslu prisluškivanja na Iberijskom poluostrvu vrlo tesno sarađivali i s portugalskom tajnom službom PIDE i njenim direktorom Žanom Valentinom. Okvirni program prisluškivanja evropskih političara bila je operacija „Gladio”. To je bio plan kako se suprotstaviti eventualnoj sovjetskoj invaziji na Zapadnu Evropu i kome se od evropskih političara u tom kontekstu može verovati, a kome ne. U Francuskoj je ta operacija imala veliku podršku francuske tajne vojne službe DGSE i posebno generala Žana Hanriha i njegovog zamenika za južnu Francusku potpukovnika Bernarda Nuta, kojeg je Estes lično poznavao i s njim imao odličnu saradnju.

„Gladio” je bio jak i u Italiji, prisluškivali su sve, pa čak i papu, ogranak „Gladija” za Balkan vodio je italijanski general Đerardo Seravale.

Završetkom hladnog rata Amerikanci nisu prestali da prisluškuju u Evropi sve što mogu. I svi su to znali, mnogi u tom poslu i pomagali, Španci vrlo konkretno. Sada su svi kao iznenađeni. I uvređeni.

Koješta...