Bolji život će da sačeka

Na rast standarda u 2014. ne računajte – poručila nam je Vlada Srbije usvojenim Predlogom budžeta za narednu godinu. Država računa na povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP), vrednosti svega što se dogodine bude stvorilo od jedan odsto, a inflaciju od 5,5 procenata. Prihod države trebalo bi da bude veći od ovogodišnjeg za 6,5 procenata. I pored toga lična potrošnja će opasti za 1,8 odsto, a državna za 2,2 procenta, zapisano je u Predlogu budžeta za narednu godinu.

Bolji život se, dakle, odlaže za neko bolje vreme, čiji dolazak ekonomisti nerado predviđaju, a privrednici još manje. 

Država dogodine računa na ukupan prihod od 929,94 milijarde, ali i na rashod od 1.113 milijardi, tako da će javna kasa biti u minusu oko 183 milijarde dinara, što je 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Državni dug je već premašio 19 milijardi evra, a vlada saopštava da će dogodine morati da se zaduži najmanje za još 662,5 milijardi dinara.

Kad se u priloženim tabelama predloženog budžeta dođe do podatka da će rashodi za otplatu kamata u narednoj godini biti veći 24,3 odsto i iznositi 114 milijardi dinara, postaje jasno zašto se dogodine neće bolje živeti nego u 2013.

Na plate budžetskih korisnika potrošiće se 272,1 milijarda dinara, što je za 3,2 odsto više nego ove godine, ali će zaposleni u administraciji i javnim službama moći da računaju na neznatnu povišicu – u aprilu i oktobru za po 0,5 odsto. Državni troškovi za kupovinu robe i usluga biće veći 10,1 odsto, što je oko 96,1 milijardu dinara, a subvencije manje za 3,5 odsto – 80,8 milijardi dinara.

Za Hasana Hanića, dekana Beogradske bankarske akademije, imajući u vidu makroekonomska kretanja u zemljama čije ekonomije imaju najveći uticaj na kretanja u našoj zemlji, Predlog budžeta za 2014. prilično je realan.

– Fiskalna konsolidacija, odnosno smanjenje budžetskog deficita je nužan, ali nije dovoljan uslova za privredni oporavak – ukazuje Hanić. – Predloženi budžet stvara uslove za srednjoročnu stabilizaciju javnog duga, bez koje nije moguć privredni oporavak, rast zaposlenosti i životnog standarda. Ovoj vladi treba dosta umeća da pronađe odgovarajuća rešenja da sačuva što veći broj postojećih preduzeća koja se suočavaju sa problemom likvidnosti i da uz to unapredi poslovnu klimu kako za domaće tako i inostrane investitore.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, u Predlogu budžeta za narednu godinu ne vidi podsticaje ekonomskog rasta.

– I u narednoj godini se računa na deficit od 1,8 milijardi evra, kao što je predviđeno rebalansom budžeta za ovu godinu. Na drugoj strani, nije realno očekivati prihod od 930 milijardi dinara, zato što se očekuje manji prihod zbog smanjenja plata u javnom sektoru za oko 600 milina evra. Smanjenje subvencija preduzećima u restrukturiranju za 300-400 miliona evra, uz smanjenje broja zaposlenih, takođe će izazvati pad tražnje. Privredni rast i veći prihod u budžet može doneti samo oporavak tražnje, koja pada već tri godine. Njenom oporavku ne doprinosi povećanje niže stope PDV-a za 25 odsto, kao i povećanje PDV-a na neke proizvode sa osam na 20 odsto – izričit je ovaj privrednik.

Knežević procenjuje da deficit budžeta u narednoj godini neće biti manji od 220 milijardi dinara, odnosno oko sedam odsto BDP-a, a toliki će, kaže, biti i u ovoj. U novom budžetu ne vidi smanjenje javne potrošnje i rasterećenje privrede od državnih nameta, što je uslov privrednog oporavka i neophodnog rasta. Zato je ubeđen da će 2014. biti teška godina – kako za privredu, tako i za građane.

– Samo privredni rast i štednja države mogu doneti oporavak srpske ekonomije, odnosno veću zaposlenost i smanjivanje javnog duga, što su dva naša najveća ekonomska i društvena problema – smatra Knežević.

Za razliku od Kneževića, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, baš kresanje neproduktivne potrošnje vidi kao jednu od osnovnih karakteristika Predloga budžeta za 2014. godinu.

– Reč je o trasiranju puta ka sređivanju javnih finansija i u dogledno vreme poreskog rasterećenja privrede – smatra Đogović. – Osnova novog budžeta su najavljene mere ekonomske politike i reforma celokupnog javnog sektora. To je uslov da naše tržište bude privlačnije za domaće i strane investitore. Primećuje se i namera da se podstakne produktivan rad koji će donositi profit.

Prvi plodovi nove ekonomske politike, kaže Đogović, mogu se očekivati 2016. godine. Rast zaposlenosti, a sa njim i poboljšanje standarda, dogodine nije realno očekivati – ukazuje naš sagovornik. – Slede otpuštanja u preduzećima u restrukturiranju, javnom sektoru i državnoj administraciji, ali to ne znači da će ljudi biti prepušteni samo sopstvenom snalaženju. U budžetu su predviđena sredstva za njihovo zbrinjavanje.