Rodila kriza genija

Solun– Filmovi poput „Pseći zubi”, „Nepravedan svet”, „Dečak koji jede hranu za ptice” ili nedavno u Veneciji višestruko nagrađenog „Gospođica Nasilje”, samo su neki od dokaza da se savremeni grčki film – stvaran sa minimalnim budžetom u nezavisnim produkcijama, uglavnom sa potpisima mlađih filmskih autora – u poslednjih nekoliko godina visoko pozicionirao na filmskoj mapi sveta.

Paradoksalno je, ali istinito, da je grčki film doživeo svoj snažan uzlet upravo u godinama najžešće ekonomske krize u ovoj zemlji. Grčki filmski autori krizu su iskoristili za lični impresivni napredak, za istraživanje sebe i sopstvenog talenta. Uz upornost i marljiv rad, pokazujući inovativnost, komunikativnost, istrajnost, doslednost, kontinuitet, ali i osećaj solidarnosti i kreativnost stvaralačkog duha, ne prezajući ni od eksperimenta i podrivanja utvrđene forme, mladi grčki stvaraoci su sa minimumom produkcijskih mogućnosti postavili sebi visoke ciljeve. I uspeli su! Širom sveta osvajaju nagrade, ulaze i u redovnu bioskopsku distribuciju i van matične zemlje, miljenici su međunarodnih filmskih manifestacija i koprodukcijskih foruma i susreta na kojima istrajno predstavljaju svoje nove projekte i konkurišu za sredstva iz mnogobrojnih filmskih fondova koji im sada veoma rado otvaraju vrata.

Naravno, da bi se dostigle legende prerano otišlih Kakojanisa i Angelopulosa, treba još dosta vremena, ali su mnogi od savremenih grčkih autora na dobrom putu da stvore ime koje će se trajnije pamtiti. Možda je među takvima baš Aleksandros Avranos, autor debitantskog filma „Gospođica Nasilje”,koji je bio najubedljiviji među takmičarima 70. Venecije, a sada se na 54. Solunskom festivalu takmiči u Nacionalnoj selekciji. Avranasovo debitantsko filmsko delo jesteužasavajuće hladan i distanciran portret savremene grčke porodice srednje klase (mada je film inspirisan istinitim događajem u Nemačkoj). Jedan iznenadni događaj, samoubistvo skokom sa balkona jedne od ćerki i to na 11. rođendan, pokreće sve skrivene perverzne mehanizme i tajne porodice u kojoj pater familijas, da niko živi okolo ne zna, seksualno i fizički zlostavlja i svoju ženu, sve svoje ćerke,pa i unuku, podvodeći ih čak i svojim prijateljima za novac. Upotrebom fotografije hladnih tonova, izdašno potpomognut izvanrednim glumačkim performansima, Avranas pokreće sva moguća pitanja fizičkog nasilja i moralne degradacije porodice u kojoj se preživljava jedino uz poštovanje kodeksa ćutanja. Film koji šokira i melje gledaoca zato što je realističan i zato što mu jetemastvari pred kojima zatvaramo i oči i usta.

Uz „Gospođicu Nasilje” koji svojom snagom dominira u takmičarskoj selekciji novih grčkih filmova, lucidnom idejom, veštimrediteljskimizvođenjem, uz glumačku podršku Hristosa Stergioglua, tumača naslovnog lika, izdvojio se i debitantski film „Večni povratak Antonisa Paraskevasa” Eline Psiku (učestvovala je na berlinskom Talent kampusu i pičing forumu u Karlovim Varima gde je za ovaj projekat osvojila nagradu). Psikuova tematizira popularne jutarnje TVšou spektakle od kojih ni u Grčkoj ne može da se živi, u kojima voditelji igraju, pevaju, kuvaju, vežbaju i rade svakojake ludorije ne bi li imali što veću gledanost i što bogatiju sponzorsku podršku. Kako bi sve to postigao i odoleo naletu znatno mlađih voditeljskih konkurenata, filmski junak Antonis Paraskevas „orkestrira” svoju navodnu otmicu i krijući se u napuštenom hotelu, prati odjeke „misterioznog nestanka” na svim TV stanicama i novinama i strpljivo računa skok svoje popularnosti. Film vešto žonglira između crne komedije i drame. Dramatizacija je stilizovana i pojačana muzičkim pauzama i Elina Psiku uz pomoć svega toga postepeno gradi i zagušljivu atmosferu napuštanja i usamljenosti. Antonis Paraskevas se negde zabrojao, nije računao na to da će se njegovo ime vremenom postepeno zaboravljati i da će život ići dalje i bez njega. U očajničkoj potrazi za izgubljenim identitetom i slavom, ostaće zaglavljen u svetu koji je sam kreirao.

Kao zanimljiv i vredan film pokazao se i „Stojeći po strani, gledajući”, debitantski dugometražni igrani film Jorgosa Servetasa, autora koji se do sada bavio eksperimentalnim i andergraund filmom iz Tebe, grada mitskog Edipa. Junakinja njegovog filma jestetridesetogodišnja Antigona, koja se posle višegodišnjeg odsustva vraća u Tebu, sreće prijatelje iz prošlosti, zapošljava se kao učitelj engleskog jezika, pronalazi čak i dečka, ali će vrlo brzo spoznati da se iza površine naoko mirnog gradskog života kriju nasilje, predrasude, prećutno saučesništvo između žrtava nasilja i vladara. Antigona ima šansu da promeni svoju sudbinu, ali ne stojeći po strani i gledajući. Servetasova Antigona je odlučila da deluje...

Među osam za takmičenje odabranih filmova jesu i „Prorok” Dimitrisa Pulosa, „Zima” Konstantinosa Kucoljotasa, „Poslednja šala” Vasilisa Raisisa, „ Zlatna ribica” Tanosa Cavilisa i „Divlja patka” Janisa Sakaridisa. Ni oni nisu bez vrednosti. I oni na grčku, ali i evropsku stvarnost, reaguju različitim rediteljskim senzibilitetom, ali sa istovetnom spremnošću da opčine gledaoca jedinstvenim pričama.

-----------------------------------------------------------

Dobar prijem „Odumiranja”

Film „Odumiranje” Miloša Pušića imao je sinoć veoma zapažen nastup u okviru jubilarnog programa „Balkanski pregled”. Posle projekcije u dupke punoj dvorani „Stavros Tornes”, kao i uvek veoma aktivna, grčka publika intervjuisala je našeg mladog reditelja,kao i glumca i producenta Branislava Trifunovića. Posle nastupa u Solunu, film „Odumiranje” biće prikazan i na festivalu u nemačkom gradu Kotbusu.

-----------------------------------------------------------

Naš kritičar u žiriju

Naš filmski kritičar Dubravka Lakić učestvuje u radu međunarodnog žirija kritike zajedno sa Magdom Mihalesku (Rumunija), Denisom Vestom (SAD), Božidarom Manovim (Bugarska) i Bojdom van Hejnom (Luksemburg). Žiri međunarodne kritike Fipresci dodeliće dve nagrade: za najbolji od 14 filmova u glavnom takmičarskom programu i za najbolji od osam grčkih filmova koji se takmiče u Nacionalnoj selekciji.

K. R.