Kserks kaznio more, a mi stadione

Kada je voda odnela pontonski most koji su njegovi vojnici napravili preko Dardanela persijski car Kserks je, kako nam je predanje prenelo, naredio da se kazni – more. Bičevanjem!

Kad huligani pokvare utakmicu mi kažnjavamo – stadione! Kserks je zadovoljio svoj bes, a mi treba da zadovoljimo pravdu. Pošto se neredi kakvi su bili u subotu, na takozvanom „večitom derbiju” već dugo ponavljaju očigledno je da smo ili na pogrešnom putu ili zastanemo na pola puta, najčešće već na samo njegovom početku.

Već nekoliko dana se zgražavamo i iščuđavamo kako se najveća svetkovina srpskog fudbala pretvorila u šenlučenje piromana. To nije problem od subote.

Još pre deset godina je stupio na snagu Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Usvojen je, jer je dara prevršila meru. Nije više moglo da se gleda kroz prste divljanje na tribinama.

Od tada je prošla cela decenija. Razloga da slavimo jubilej zakona, koji je u međuvremenu dopunjavan – nema. Pokazalo se, zaključno s poslednjom fudbalskom utakmicom Crvena zvezda – Partizan da veću snagu imaju huligani, nego zakon.

Kao i uvek posle ovakvih nemilih događaja neko mora da reaguje. Kao i uvek ceh plaćaju oni koji ili nisu krivi ili su najmanje krivi. Na primer, stadioni. Do daljeg ne može da se igra fudbal u Ljutice Bogdana i Humskoj.

– Stadion Crvene zvezde je jedan od najbezbednijih na svetu. Sve četiri tribine, sem isturenog dela na zapadnoj strani, ukopane su u zemlju, što je izuzetno povoljna okolnost i u slučaju najtežih prirodnih nepogoda. Kao što je poznato kad je zemljotres najveća opasnost su spratovi, – ističe dugogodišnji direktor Zvezdinog stadiona Milorad Ćorović. – On je izvanredno projektovan i za evakuaciju. Pored toga, s obzirom na mesto na kome se nalazi, ima tri-četiri puta veći pritisak vode, nego što to ima većina grada, pa iz creva za gašenje požara može da se dobaci i do najudaljenijih delova tribina.

Duel na tribini: žandarm i navijač, obojica u svojoj punoj borbenoj opremi (Foto I. Milutinović)

„Večiti derbi” je bio prekinut desetak minuta zbog vatre na južnoj tribini, gde su isključivo navijači Partizana. Na pitanje otkud njima u tuđoj kući mogućnosti za tako nešto Ćorović ovako objašnjava:

– Dvadeset i četiri časa pre utakmice mi smo s predstavnicima policije pregledali stadion i od tada do otvaranja kapija na dan utakmice niko nije mogao da uđe. Na južnoj tribini nema mnogo mesta da se nešto sakrije, a i ona su nam poznata. Tako da je sav onaj materijal unesen kroz ulaze kada je puštena publika. Papirne zastavice nije zabranjeno da se unose, a one su kasnije iskorišćene da se od njih napravi lomača. Unošenje baklji je zabranjeno, ali ne postoji detektor koji može da ih otkrije.

Redari pregledaju, ali pregled i pretres nisu isto. Ako im se učini nešto sumnjivo oni mogu da zatraže od policije da obavi pretres, međutim, ni ona to ne može tek tako da uradi. Za pretres je potreban sudski nalog. Jasno je kakve posledice mogu da proisteknu iz toga. Huligani to znaju, a otkrili su i kolika je moć baklji. Uostalom, one su primenjivane i u neredima u gradu za razbijanje policijskih kordona. Ove baklje su napravljene da bi čovek u moru ili u planini dao vidljiv znak da je u opasnosti.

Na žalost, huligani su im našli drugačiju namenu. Mislim da bi jedino istreniran labrador mogao da otkrije baklju, kao što postoje policijski psi za otkrivanje droge i slično. A što se tiče redara Crvena zvezda, kao i ostali, klubovi unajmljuje agencije. Mi platimo, a kako oni obavljaju svoj posao to je drugo pitanje. Uostalom, koliko redari dobijaju i ne može da im se zameri što se ne udubljuju u svoj posao.

Iz ugla neposrednih organizatora sportskih priredbi problem bi bio mnogo manji kada pirotehničkih sredstava ne bi bilo u slobodnoj prodaji. Ali, dovoljno je da se setimo kako se kod nas proslavlja Nova godina, pa da shvatimo koliko su ta opasna sredstva dostupna.

Suštinski, to je sporedno pitanje. Ono pravo stalno ostaje u pozadini. Bavimo se time šta je uradio klub, šta policija, šta vatrogasci, šta savez i njegovi organi, ko je podbacio u tom lancu, a ne stižemo ili zaboravljamo da se pozabavimo time zašto se navijači tako ponašaju.

To je pitanje na koje klub, policija, vatrogasci i savez ne mogu da odgovore. To je polje za sociologe, psihologe, pravnike... A kad oni otkriju uzroke tog poražavajućeg iskoraka iz civilizovanog ponašanja, onda može da se pristupi i traženju leka.