Abolirani ratni profiteri

Kada je "Mreža" pokrenuta, njeni organizatori iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala verovali su da će policijska istraga trajati najmanje godinu dana. Počelo se sa pretpostavkom da se istražuju dela poreske utaje i krijumčarenja cigareta, koja zastarevaju za deset godina. Jedan od učesnika akcije za "Politiku" tvrdi da je zbog toga istraživan samo period od 1995. godine naovamo. To je, praktično, značilo da su svi koji su švercovali cigarete do 1994. bili u startu abolirani. Naravno, da su odmah posle 5. oktobra policajci pokrenuli ozbiljniju istragu o krijumčarenju cigareta, do toga verovatno ne bi došlo.

Policijski inspektori, prema saznanjima našeg sagovornika, istraživali su dva krivična dela – poreske utaje i krijumčarenja. Prvo je krijumčarenje preko fiktivnih, takozvanih fantomskih firmi koje su u SRJ uvozile cigarete i plasirale ih na crnom tržištu. Ukoliko neko počini takvo delo, prema carinskom zakonu, a niko ga ne otkrije 10 godina, nastupa zastarelost i nema gonjenja.

Dakle, oni koji su stekli milione krijumčareći u ratu, krijući se iza štita patriotizma, mogu mirno da uživaju u plodovima bezakonja. Čak i to što je policija započela istragu pre isteka 10 godina ništa ne znači sve dok istražni sudija na zahtev tužioca ne pokrene krivični postupak. Tek tada ova počinjena dela ne zastarevaju. Svi postupci, pa i presuda, trebalo bi da se završe u roku od 20 godina, jer bi u suprotnom nastupila apsolutna zastarelost.

Po tvrdnjama našeg sagovornika, postoje relativna zastarelost od 10 godina koja nastupa ako nije došlo do pokretanja postupka od strane istražnog sudije, i apsolutna zastarelost koja nastupa ako od momenta počinjenog dela krijumčarenja ili utaje protekne više od 20 godina, a presude nema.

To važi i za delo poreske utaje koje je istraživano kada su cigarete u zemlju ulazile namenjene prodaji u "fri-šopovima", a završavale na ulicama. Tako su i ulice postale "fri". Samo, ove cigarete uvozile su legalne, postojeće firme, koje su ih potom preusmeravale na ulicu, opet eskivirajući plaćanje obaveza prema državi.

Ono što ne zastareva je zloupotreba službenog položaja. Prema izvoru "Politike" iz Tužilaštva, krivično delo krijumčarenja i poreske utaje istražni sudija preinačio je u zloupotrebu i podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja. Ipak, na kraju ostaje da se sve to dokaže na sudu i da sudija prihvati ovakve kvalifikacije. Iako delo zloupotrebe službenog položaja ima širok dijapazon, može se dogoditi da najveći krijumčari novog doba za to ne odgovaraju.

Bilo to pravedno ili ne, državni službenici koji su omogućili krijumčarenje sadašnjim milionerima gotovo izvesno će dopasti zatvora. Policajci i carinici koji su omogućili švercerima prolaz konvoja šlepera, sletanja aviona punih cigareta teško da će se izvući, tvrdi naš sagovornik.

Interesantno je i da je policija imala više sastanaka sa Jovanom Krstićem, zamenikom republičkog javnog tužioca sa kojim su obavljane konsultacije u februaru, martu i aprilu 2004. godine. Zaključeno je da je dotadašnja policijska istraga dala rezultate i da ima elemenata krivičnog dela krijumčarenja i utaje poreza koja se mogu dokazati.

Sve je zapelo zato što se pokušalo izbeći upravo ono što se sada događa, tvrdi naš sagovornik. Naime, cilj je bio da se u samo hapšenje krene kada u zemlji bude najveći broj organizatora od osam otkrivenih grupa krijumčara. Oni "sitniji" članovi ovih organizovanih grupa bili bi uhapšeni kasnije. Da bi to bilo realizovano trebalo je ostvariti koordinaciju sudova i tužilaštava od Subotice, preko Novog Sada i Beograda do Niša i Pirota. To u vakuumu koji je nastao smenom vlasti nije bilo lako ostvariti.