Srpsko-američki boj za Kosovo

Retorika kojom se Amerikanci služe u diplomatskoj ofanzivi za što skoriju nezavisnost Kosova postaje otežavajući faktor u odnosima dveju država, iako je redovno praćena izjavama američkih službenika o dobrim odnosima sa Srbijom. Premijer Vojislav Koštunica ocenio je juče da "učestale izjave američkih zvaničnika u prilog nezavisnosti Kosova vode pogoršavanju odnosa Srbije i SAD".Ova oštra reakcija dolazi posle reči američkog predsednika Džordža Buša sa nedavne turneje po Balkanu da "Kosovo mora da bude nezavisno" i da je Amerika o tome "već donela odluku". Najnoviji vid američkog pritiska su jučerašnje reči državne sekretarke Kondolize Rajs da će Vašington podržati dodatne razgovore Srbije i Prištine, kao što je predloženo u najnovijem nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali da "Srbija i Kosovo neće ponovo biti deo istog tela".

Koštunica je u jučerašnjoj izjavi Beti konstatovao da je "Amerika postala predvodnik u predlaganju da se na teritoriji Srbije napravi još jedna albanska država, što direktno utiče na pogoršavanje odnosa između dve zemlje".

Uoči predstojećeg sastanka Buš – Putin, na kome će 1. i 2. jula ponovo razgovarati o rešenju za status Kosova i Metohije, debata se poslednjih dana prenela i na stupce vodećih svetskih listova. "Njujork tajms" juče je upozorio da tenzije rastu dok se čeka konačna reč o budućnosti Kosova, i nagovestio da Unmik možda neće moći da se izbori sa ekstremnim albanskim političkim elementima. Autori teksta u ovom listu konstatuju da se rokovi samo pomeraju dok traju prepucavanja između SAD, EU i Rusije o tome što UN "eufemistički zovu konačni status". Procene neimenovanih diplomata ukazuju da će proteći meseci pre nego što se ustanovi status Kosova, ali i upozoravaju da će, ukoliko se čekanje isuviše otegne, "istrošeno strpljenje dovesti region do pucanja". List zaključuje da bi najgori mogući scenario bio ponavljanje nasilja nad Srbima iz 2004. godine – "ponovo kao rezultat frustracija".

Američki dnevnik piše da je sve manja verovatnoća da će UN uskoro moći da donese rezoluciju o Kosovu, i upozorava da će takva situacija izazvati posledice na Kosovu, urušiti kredibilitet ove međunarodne organizacije i lokalnih albanskih političara, ali i povećati strah da bi ekstremističke grupe mogle narušiti krhki mir u pokrajini. List prenosi i reči zamenik šefa Unmika Stivena Šuka koji upozorava da na Kosovu postoje "veoma ekstremni politički elementi", kao i da je mogućnost misije da utiče na situaciju "drastično umanjena u odnosu na prethodne dve godine i da svakog dana postaje sve gore". I komandant Kfora, nemački general Roland Kater je preneo juče da se oseća kako na Kosovu raste nervoza i upozorio na potrebu brzog rešenja kosovskog pitanja. Kater je rekao da bi, ukoliko bi se postiglo rešenje koje bi sve strane podržale, to bio uspeh i za rad Kfora. On opasnost vidi i u slučaju "ukoliko bi došlo do toga da se dobije bilo kakva nezavisnost s kojom se ni Srbi, a pre svega Rusi, ne bi složili".

"SAD su naravno velesila, mi smo mala zemlja, ali partnerstvo i prijateljstvo podrazumevaju međusobno poštovanje, bez obzira na razlike u veličini, moći i sili", rekao je juče predsednik Srpsko-američkog centra profesor Svetozar Stojanović, komentarišući retoričku bitku SAD i Srbije oko Kosmeta.

Stojanović je rekao Tanjugu da je siguran da bi i američka administracija upotrebila istu formulaciju kada bi Koštunica, primera radi, izjavio da podržava separatistički pokret na Havajima. Profesor je podvukao da se u svim odnosima, individualnim i državnim, moraju poštovati međusobna prava, odnosno "međunarodno pravo, pa i međunarodni moral". "Žao mi je što to moram da kažem, međutim, ako se ovako nastavi, onda nezavisno od želje i predsednika Džordža Buša i premijera Koštunice ili bilo koga na našoj strani, to objektivno doprinosi pogoršanju odnosa među dvema zemljama, među dva naroda", rekao je profesor Stojanović.