Kuda vodi tužilačka istraga
Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je nedavno na jednom tužilačkom skupu da su u Srbiji za 40 dana primene modela tužilačke istrage podignute samo dve optužnice! Ovi rezultati su najava teške i dugotrajne paralize tužilačkog sistema s nesagledivim štetnim posledicama.
Pred tužiocima se nije našao samo nov i nepoznat procesni model. Loš zakonski tekst, uz mnoge organizacione i finansijske poteškoće, biće za tužioce nepremostiv problem u ovoj kafkijanskoj tranziciji.
Dezorijentisani u novim ulogama, tužioci će birati najjednostavnije predmete kako bi imali kakav-takav rezultat. Za organizovani kriminal svih vrsta to bi moglo da bude zlatno doba. U tužilačkom nesnalaženju biće lutanja, kršenja zakona i povreda ljudskih prava kojima će se, po svemu sudeći, godinama baviti Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava.
Isti scenario mogao se videti i u Bosni i Hercegovini. O teškim povredama Evropske konvencije u predmetima ratnih zločina Evropski sud je tek nedavno doneo odluku koja je proizvela ponavljanje niza pravosnažno okončanih krivičnih postupaka.
U BiH se model tužilačke istrage u znatno boljem tehničkom tekstu primenjuje deset godina, ali očekivanih rezultata nema. Istrage i suđenja u ozbiljnijim predmetima traju godinama. Sistem je zatrpan nerešenim predmetima, i dalje nema ozbiljnih istraga, nema tužilačkih politika krivičnog progona, nema strategija procesuiranja.
Prema nedavno javno objavljenom istraživanju, u BiH se 75 odsto osuđujućih presuda odnosi na uslovne osude. Dakle, i u tužilačkom modelu istrage pravosudni sistem se bavi pretežno bagatelnim kriminalom koji se sankcioniše samo pretnjom zatvorskom kaznom.
Primer BiH pokazuje da radikalne reforme krivičnog procesnog zakonodavstva nisu dobar saveznik u strukturnim reformama pravosudnog sektora. Pre svega, reforme moraju da budu koordinisane. Nije moguće praviti radikalnu reformu u sektoru pravosuđa bez radikalnih reformi u sektoru policije.
Kako tužilac može biti lider istrage ako u strukturi tužilaštva nema istražne timove i kontrolu nad policijom? Šta će se dogoditi ako tužilac pokrene istragu zloupotreba javnih nabavki u vladi? Da li će policija, koju kontrolišu direktor i ministar unutrašnjih poslova, biti raspoložena da sarađuje i pruži podršku tužiocu?
Pre će biti da će istraga izostati, ili će tužilačke istrage biti samo ako to želi policija, odnosno vladajuća politička garnitura.
U BiH se tužioci deset godina obučavaju veštinama tužilačke istrage. Visoko sudsko i tužilačko veće već tri godine, bez vidljivih rezultata, razvija projekat saradnje tužilaca i policije. Srbija nema vremena da se bavi dugotrajnim obukama tužilaca kako bi novi model kako-tako funkcionisao.
Zbog toga je bilo mnogo mudrije zadržati stari model i usredsrediti se na izmene koje će istrage i suđenja učiniti efikasnim. U tom delu postoje dobra iskustva u BiH sa sporazumima o priznanju krivice i nekim drugim institutima anglosaksonskog prava kojima se postupci okončavaju bez suđenja.
Drugi ključni problem pravosuđa danas jeste bagatelni kriminal koji zatrpava tužilaštva i sudove. Za njega treba pronaći efikasno rešenje i otvoriti prostor da se tužilaštva i sudovi bave najtežim oblicima kriminala.
Sudija Suda BiH i prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH