Srbija i Hrvatska pred sudom pravde 3. marta 2014.

Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid u Hrvatskoj, zakazana je za 3. mart 2014. godine u 10 sati, saznaje „Politika” u Ministarstvu spoljnih poslova. Pretres će trajati oko mesec dana i za to vreme će biti saslušani i unakrsno ispitivani svedoci dve strane, a čuće se i završna izlaganja pravnih zastupnika Beograda i Zagreba. Sudskim većem će predsedavati Slovak Peter Tomka, koji je na mestu predsednika suda od februara 2012. godine.

I pored toga što je zakazana usmena rasprava dve države imaju još vremena da povuku tužbe, pa čak i kada počne pretres. Ali, po svemu sudeći, to se neće desiti tako da će se odluka da li je bilo genocida u Hrvatskoj tokom devedesetih godina i ko ga je počinio biti na sudu pravde.   

Spor između dve države praktično je počeo 1999. godine kada je Hrvatska, nekoliko dana posle bombardovanja Srbije, podnela tužbu protiv Beograda za navodni genocid počinjen u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine. Srpska kontratužba stigla je 2010. godine i od tada dve strane razmenjuju podneske u kojima izlaze sa novim dokazima, odgovaraju na optužbe suprotne strane, podnose izjave svedoka…  

Kako objašnjava sagovornik našeg lista, srpska protivtužbaje usmerena na operaciju „Oluja”.

Pravni tim Beograda će dokazivati da ono što se dešavalo u Hrvatskoj nije genocid, a ako ga je bilo onda se on desio tokom operacije „Oluja”.

Sporno pitanje o kome će biti reči u usmenoj raspravi jeste i da li Srbija uopšte može biti odgovorna za krivična dela koja su izvršena 1991. godine, kada Srbija kao država nije postojala. U to vreme je postojala SFRJ čiji je predsednik Predsedništva bio Stjepan Mesić. Hrvatska strana će se, kaže naš sagovornik, truditi da dokaže da već tada SFRJ nije postojala, da je bila slomljena.

„Sukcesijom smo svi naslednici te države, mi smo priznali njima da su i oni naslednici. To je vrlo važno međunarodno-pravno pitanje na koje treba da se odgovori”, objašnjava naš sagovornik.

Srbija će se, kako saznajemo, pozivati i na oslobađajuće presude Haškog tribunala Momčilu Perišiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, jer oni koji su vršili krivična dela nisu bili pod njihovom odgovornošću. Ako nisu odgovorni, kako bi onda mogla da odgovara Srbija.  

U pravnom timu Beograda koji će se pred sudom pojaviti 3. marta biće i  profesor Lajden univerziteta u Hagu i Midlseks univerziteta u Velikoj Britaniji Vilijam Šabas, koji važi za najvećeg svetskog stručnjaka za genocid. Ovaj Kanađanin je i predsednik međunarodnog Udruženja proučavalaca genocida.

Profesor Šabas je ranije iznosio stavove kojima se posredno dovodi u pitanje postojanje genocida u Srebrenici. On se, naime, protivio demagoškoj, ekstravagantnoj upotrebi termina genocid.

U timu je i Nemac Andreas Cimermankoji je već bio angažovan u srpskom timu u sporu sa Bosnom i Hercegovinom pred istim sudom. Radio je i na kosovskom slučaju, a bio je i savetnik Rusije u sporu sa Gruzijom. Cimerman je inače direktor Valter-Šaking instituta za međunarodno pravo i među pravnicima je poznat kao veliki stručnjak za procesno prava pred sudom pravde.

Tim je pojačan i sa dvojicom novih ljudi. Reč je o advokatu Vejnu Džordašu, braniocu Jovice Stanišića, i Novaku Lukiću, braniocu Momčila Perišića pred Haškim tribunalom. Od njih se očekuje velika pomoć kada na red dođe unakrsno ispitivanje svedoka. Na čelu tima je Saša Obradović koji je predvodio srpski tim i u sporu sa BiH i koji važi za jednog od najboljih poznavalaca suda pravde.  

Imena svedoka u ovom sporu do rasprave se čuvaju kao tajna kako im ne bi bila ugrožena bezbednost. Pismene izjave mnogih od njih su odavno priložene u predmet kao deo dokumenata, ali će neki ipak morati da se pojave u sudu ukoliko hrvatska strana bude htela da ih usmeno ispita.