Aplauzi u Hrvatskoj „Gospođici" i „Otelu"

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb – Veliki uspeh doživele su predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Gospođica”, u režiji Gorčina Stojanovića i „Otelo”, u režiji Miloša Lolića na gostovanju u Zagrebačkom kazalištu mladih. Dve večeri zaredom – 12. i 13. novembra – gledalište je bilo prepuno, mesto se nije moglo naći ni na stepeništu. Stvorena je gotovo familijarna atmosfera, bez barijere, između beogradskih glumaca i zagrebačke publike, stoga su članovi ansambla JDP-a bili tako nadahnuti.

Ogromni aplauzi upućeni su akterima „Gospođice” – Nataši Ninković, Vojislavu Brajoviću, Nataši Tapušković, Jasmini Avramović, Marku Baćoviću, Srđanu Timarovu, Vesni Stanković, Anđeliki Simić, Milanu Mariću, Stefanu Bundalu, Dejanu Dediću... Crvene ruže glumci su bacali nazad u gledalište, u kojem su sedeli i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić. Čuli su se među publikom komentari o moćnom glasu Voje Brajovića, duhovitosti Nataše Tapušković, koja u liku Jovanke kritikuje nakaradno državno ustrojstvo, više nego ikada aktuelnoj dramatizaciji Marka Foteza, podsmesi komičnom i strašnom tvrdičluku lika Gospođice...

Tamara Vučković, vršilac dužnosti upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta primetila je da je ova poseta JDP-a izuzetno propraćena u hrvatskoj javnosti:

– Očigledno je i da delo Ive Andrića privlači veliku pažnju publike u regionu. „Gospođica” je sa velikim uspehom igrana i u Tivtu. Predstava „Otelo” takođe se u Zagrebu iščekivala sa velikom pažnjom, svi su ovde čuli za reditelja Miloša Lolića, objasnila je Tamara Vučković.

Ona ističe važnost saradnje dva teatra koja imaju svoje mesto u Evropi. Naime, ZKM član je Evropske teatarske konvencije, dok je Jugoslovensko dramsko pozorište član Evropske unije pozorišta. Od naše sagovornice saznajemo da su ovo gostovanje pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i generalni sponzor Rajfajzen banka.

I druge večeri ove pozorišne svetkovine gosti iz Beograda dobili su ovacije, ruže i svu naklonost publike – Vojin Ćetković kao Otelo, Milena Živanović kao nežna Dezdemona, Nikola Đuričko kao demonski Jago, Radovan Vujović kao Kasio, Branislav Lečić kao Brabancio, Goran Daničić kao venecijanski dužd, Nikola Rakočević kao Rodrigo, i drugi članovi „šekspirovske družine”.

Reditelj „Otela” Miloš Lolić podelio je sa nama svoje zagrebačke utiske, osećanje da je dobrodošao, setio se prošlogodišnjeg gostovanja svoje predstave „Bartlbi” u Zagrebu, kojoj nije mogao da prisustvuje zbog obaveza u Minhenu.

– Kulturne razmene neizbežne su, zato što je reč o istom jezičkom prostoru – kaže Lolić. – Ako se kulturni prostor Austrije, Nemačke i Švajcarske tretira kao jedinstven, onda ne vidim dalje razloge da se iznova pitamo koliko nam znači kulturna razmena u našem regionu. Ona je neminovna, to je način da razumemo sebe i da nam se kultura dogodi. Ne bih mogao da tvrdim da je moje tumačenje „Otela” specifično, ili radikalno, ali ono jeste novo, jer ovaj komad dugo nije izvođen. I ukoliko je novo, to jeste zbog toga što pokušava da se vrati samom tekstu, u težnji da ga predstavi što čistijim. Sve ono što Šekspir, makar i samo usput, otvara kao mogućnosti tumačenja, bilo mi je bitno da glumačkim slalomom dotaknem, da svu tu paletu Šekspirovih misli i emocija otvorim na čistac. U jednom trenutku povukao sam se unazad i rekao da je bitnije da se dogodi ovaj tekst, pre nego da se ja dogodim.

----------------------------------------------------------------

Ivo Josipović: JDP među najuglednijima

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je za „Politiku” da mu se predstava „Gospođica” izuzetno svidela, da je reč o izvrsnom komadu koji se bavi univerzalnim vrednostima, i koji je danas posebno upečatljiv.

– Ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta privuklo me je da vidim ovaj komad, kao, naravno, i autor Ivo Andrić, koji je povezivao čitav ovaj region. Jugoslovensko dramsko pozorište jedan je od najuglednijih teatara uopšte na ovom prostoru, istakao je predsednik Josipović, uz napomenu da u kontekstu današnjeg društva, teme samopregora i štednje treba tumačiti u nekom drugom kontekstu, najpre kao posledice nemaštine, dok u predstavi motiv tvrdičluka upečatljivo odslikava jedan osobeni karakter i sistem vrednosti.