Kamilica pomaže očima

Doista sam vrlo prijatno bio zatečen pretiskivanjem kritičkoga teksta iz hrvatskoga tiska (Jutarnji list, Zagreb), promptnoga reagovanja meni veoma dragog filmskog (te TV) kritičara Nenada Polimca (izuzetni kritički sudovi o domaćem i inome filmu, još iz doba omladinskoga Poleta) na netom prikazanu prvu, uvodnu ili inaugurišuću epizodu gromko najavljene igrane serije Ravna gora. Očekivane „kontroverze” što se ravnogorska „tematika” našla na ekranima nacionalnog TV producenta u formi igrane serije (od ciglo deset nastavaka), odrazile su se i u jednako promptnome riternu i ekspresnom preštampavanju Hrvatskoga pogleda za domaće čitaoce. U naslovu preštampanog teksta ističe se kako je priča o Draži obična kamilica.

Vanredno je pregledno, postupno i, na trenutke, duhovito Nenad iz Poleta i Jutarnjega otkrivao i isticao duhovno-povijesno ozračje pod čijom se kapom događaji brzometno smenjuju, a pažnju je znalački fokusirao (vele danas) na rad i delo autora (takođe: vele danas), tj. scenariste i reditelja, istrajnoga i mnogovrednoga Radoša Bajića. I sve što su čitaoci Jutarnjaka i Politike mogli zapaziti ispod pera Nenadovog, umećem spretnoga kritika pisano, stajalo je nepobitno i znalački analizirano. Osim – meni nedokučive ukrasne sintagme, može biti i metaforičke piruete veštoga pisca: njegova usporedba epizode sa – običnom kamilicom!

Iako sam Polimčev tekst više puta pretraživao ne bi li natrapao na običnu kamilicu, takva se „odrednica” ili autorova stilska (može biti i kakva druga) figura ne nahodi u izvornom kritičkom osvrtu. Ili sam ja slep kod očiju? Nejasno je na šta aludiraju urednici kad preštampavaju tekst i kada samo u naslovu možemo pročitati famoznu tvrdnju (valjda konačni sud o delu) obična kamilica? Polimac u svome prikazu, kako smo u Politici mogli pročitati, nije upotrebio ovu sintagmu (osim, može biti, u naslovu).

Elem, ma kako bilo, ponukan koliko Politikinim toliko i Polimčevim zavrtajima u prikazu jednog TV dela, hoću samo da podsetim, ne bismo li osim kamilice pokušali da se prisetimo odavna već rabljenih u filmskoj, TV kritici i svakodnevnome govoru, sličnih tekućina, napitaka, pripravljenih s drugom – dakako – uobičajenom namerom, bez želje da napiciposluže kao metaforički amalgam za kritičku prosudbu o filmu (ma to bila i epizoda s još daleke Ravne gore). Iz mojega mladićskoga doba, na beogradskoj štrafti, u situacijama kad emocije zatupe i dotraju, reklo bi se: boza. Ali ne ona boza, ukusna i rezneća što smo je kod Medžedapili, bilo je topoređenje sa ustajalim ćuvstvomkoje više ne uspeva pobuditi emocije već ih čini tromim, teškim, ko boza mutnim. Drugom prilikom, običavalo se reći, kad se dogleda neki film ljubić-žanra ili srodne „tematike”: limunada. Priznajem, kod Medžeda više sam voleo njegovu bozu od dobro zaslađene, slatkokiselkaste limunade. Ali na filmu, kad u srce darne limunada, najčešće je bilo to jako dobro osveženje, za pohotnoga, probirljivog filmskog konzumenta, s tek otpite čaše limunade. Šta bi, da reknem, bilo sa zamašnim delom svetskoga filma, da se limunada nije tako često zaticala na vitrinama holivudskih, pa i domaćih poslastičara filmskih napitaka? I još se, da nabrajanje preporučljivih ili odbačenih filmskih boza-limunada dovrši, spominjem i ukusnoga dopitka, pjenušca ili šampanjca, pa se prisećam kako su najlepše filmske storijele sa vinogorja francuskoga lagašnog filma, komedija i ljubovnih priča, često obeležavane i upoređivane s reskim šampanjcem, britka i zvonka ukusa a dalekosežnoga dejstva.

I šta sad, šta ćemo s običnom kamilicom, pored već kušanih boza, limunada, pjenušaca, čak i splačina, papazjanija, mutnih juha od filmskoga luka...? Jer, dok čekamo sledeću epizodu i napitke s Gore ravne, podsetiću kako u narodu i životu našem kamilica slovi kao lekovita i blagotvorna biljka od čijih se cvetova (mahom diskretno sušenih) spravlja napitak koji je odvajkada u upotrebi: narod ga koristi da ozdravi i pročisti vid, da pomogne očinjemu vidu ne bi li zaslepeli najzad progledao, bolje video i zapazio ono što bez kamilice ostaje neopaženo, nezamjećeno, pod skramom vremena i godina. A sve to uz pomoć – obične kamilice.

Profesor FDU i reditelj