Izbor direktora muzeja uz pomoć suda

Kragujevac – Izbor direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu prošao je neopaženo, bez ikakvih polemika u stručnoj javnosti, iako je reč o ustanovi koja, uz Narodnu biblioteku „Vuk Karadžić“ i Knjaževsko-srpski teatar, čini okosnicu kulturnog života u ovom gradu. Nezainteresovanost kulturnih poslenika, koja opominjuće svedoči o zaparloženosti kragujevačke intelektualne elite, prenela se i na odbornike Skupštine grada.

Odluku o izboru direktora odbornici su doneli pred kraj sednice održane 25. oktobra, jednoglasno i bez ikakve rasprave, kao da ih se uopšte nije ticalo ko će u naredne četiri godine rukovoditi jednom od najznačajnijih ustanova kulture u centralnoj Srbiji. U atmosferi iščekivanja kraja zamornog sastančenja, za prvog čoveka muzeja ponovo je imenovan diplomirani filozof Aleksandar Stamenković, kadar vladajuće stranke Zajedno za Šumadiju–URS, kome je od 31. oktobra zvanično počeo da teče treći direktorski mandat.

Odluka o izboru novog-starog direktora „pogodila“ je, izgleda, samo jednog čoveka, Stamenkovićevog protivkandidata Miloša Jurišića. Ovaj arheolog i konzervator sa završenim master studijama rešio je da stvari istera na čistac. Zbog sumnje da su tokom konkursa načinjene brojne proceduralne greške, on je protiv odgovornih lica u muzeju policiji podneo krivičnu prijavu, a protiv Skupštine grada i tužbu koju je uputio Upravnom sudu Srbije.

U razgovoru za naš list, Jurišić je kazao da nadležni u muzeju najverovatnije nisu ispoštovali zakonom predviđene rokove, kao i da je dokumentacija na osnovu koje su odbornici Skupštine grada doneli odluku po svemu sudeći bila falsifikovana, s namerom da se naknadno uvrsti u delovodne knjige i tako spreči vođenje postupka protiv odgovornih lica.

– Već pet godina u Kragujevcu ne mogu da dobijem posao, a za direktora muzeja sam se prijavio pošto sam na sajtu Ministarstva kulture video tekst kojim se mladi ljudi pozivaju da uzmu učešće na, kako je stajalo, potpuno otvorenim konkursima. Mislim da je ovaj konkurs bio sve samo ne to. Nemam ja ništa protiv da oni biraju svoje ljude, ali neka se, bar, drže zakona – poručio je Jurišić, navodeći da se kopije dokumenata, koje je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja dobio u Narodnom muzeju, ne podudaraju sa originalima u koje je imao uvid, te da ne sadrže memorandum, pečat i štambilj ove ustanove.

Jurišić je o celom ovom slučaju obavestio i Ministarstvo kulture, koje je pre nekoliko dana od Narodnog muzeja u Kragujevcu zatražilo da im dostavi svu konkursnu dokumentaciju. Nadležni u ovoj ustanovi, međutim, kažu da se ne plaše provera i da nemaju ništa protiv Jurišića i njegovih zahteva da policija i sud ispitaju zakonitost postupka tokom kojeg, kako tvrde, nisu načinjene proceduralne greške.

– Oba kandidata su bila ravnopravna, a za Stamenkovića smo se odlučili, pre svega, zbog njegovog iskustva. On je već devet godina na čelu ove ustanove, poznaje kolektiv i način rada, a moje mišljenje je bilo da ne treba eksperimentisati sa novim direktorom, pogotovo ne u ovim kriznim vremenima kada se rukovodeći ljudi u kulturi suočavaju sa mnogim izazovima. Šteta je samo što nije bilo više kandidata, pošto nismo bili u potpunosti zadovoljni programom i planom rada koji su njih dvojica predložili – izjavila je za „Politiku“ predsednica Upravnog odbora Narodnog muzeja Vesna Lečić Milovanović, koja je napomenula da bi za Kragujevac, ipak, bila „velika bruka“ ako bi sud poništio odluku Skupštine grada.

Na sednici UO muzeja, održanoj 21. oktobra, koji je kao državni praznik bio neradan dan, za Stamenkovića je, od ukupno pet članova, glasalo njih troje, dok su dva bila uzdržana. Sam Stamenković kaže da je tih dana bio bolestan, da nije dolazio na posao i da ni na koji način nije mogao, a ni želeo da utiče na odluku Upravnog odbora.

– Ja sam svoje ispunio, predao dokumentaciju koja je od mene tražena, kao i plan rada muzeja za naredni period, a ako nadležni organi utvrde da konkursni postupak i izbor nije sproveden kako treba, ja ću tu odluku poštovati – rekao je Stamenković za naš list.

Ukoliko bi došlo do poništavanja konkursa, to bi zaista bila velika bruka, za Narodni muzej u Kragujevcu, ali i za Skupštinu grada, to jest odbornike, pošto bi se na taj način ustanovilo da oni uopšte ne čitaju materijale koje dobijaju, niti ih interesuje za koga glasaju i da li to, možda, čine na osnovu falsifikovanih dokumenata.