Uknjiženo vredi više

Republički geodetski zavod poziva sve građane da uknjiže svoju imovinu i time doprinesu uspostavljanju jedinstvenog katastra nepokretnosti u našoj zemlji. Uknjiženje imovine donosi višestruku korist svima – ona je najpouzdaniji dokaz vlasništva kojim se garantuje pravna sigurnost, povećava tržišna vrednost nekretnine, olakšava dobijanje hipotekarnih kredita, a naposletku olakšava i prodaju nepokretnosti. Ukratko, uknjiženo vredi više, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Republičkom geodetskom zavodu Zoran Krejović, predsednik Komisije za koordinaciju Kampanje za uknjižbu nepokretnosti.

Projekat ustanovljenja jedinstvenog katastra nepokretnosti započet je pre tri godine, a treba da se završi 2010. godine. Vredan je 40 miliona evra: Svetska banka je dala kredit od 30 miliona a Vlada Srbije 9,5 miliona dolara.

Od oko pet hiljada katastarskih opština u Srbiji katastar nepokretnosti je, po rečima Krejovića, uveden u 83 odsto opština. To je solidna osnova da se uvede uknjižba nepokretnosti. Za razliku od ranijeg perioda, postupak je sada uprošćen i ubrzan. To omogućuje Republički geodetski zavod sa svojih deset regionalnih centara u Srbiji – u Beogradu, Zaječaru, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Užicu, Šapcu i Prištini. Regionalni centri imaju 164 službe za katastar nepokretnosti.

Jedinstven katastar nepokretnosti osiguraće svojinu nad nepokretnostima vlasniku, ali i njegovim potomcima. Najvažnije je to, kako je u razgovoru sa novinarima rekao Gerhard Mugenhuber, međunarodni katastarski ekspert, što je ustrojstvom jedinstvenog katastra nepokretnosti imovina zaštićena, bez obzira na to da li se njen vlasnik nalazi u zemlji ili van nje.

Ono što je u Srbiji do sada urađeno već omogućuje da se brže dođe do jeftinijih hipotekarnih kredita i da se transakcije nepokretnostima obave daleko lakše nego pre. Cilj je, po rečima Mugenhubera, da Srbija do 2010. godine ustanovi jedinstven katastar nepokretnosti i da se i u ovoj oblasti izjednači sa razvijenim evropskim zemljama.

Praksa u evropskim zemljama je pokazala da ni domaći, a pogotovo strani investitori, neće da dođu da grade na nepokretnostima koje nisu uknjižene. Zbog toga je važno da se što pre uknjiži nepokretna imovina.

Uspostavljanje katastra nepokretnosti, tvrdi Krejović, pomoći će građanima i pri legalizaciji njihove imovine.

Za uknjižbu je, inače, potrebno da građani, vlasnici nepokretnosti, uzmu dokumentaciju o imovini koju imaju i sa njom dođu u odgovarajuću službu za katastar nepokretnosti. U slučajevima kad vlasnik stana treba da stan uknjiži, a zgrada u kojoj se stan nalazi nije uknjižena, vlasnik stana snosi troškove uknjižbe i zgrade i stana. Vlasnik stana može od investitora zgrade da traži povraćaj troškova za uknjižbu zgrade. To je rečeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, ali nije objašnjeno kakav je postupak ako više ne postoji investitor koji je nekada gradio tu zgradu.

Uknjižba nepokretnosti, koje su nekada nacionalizovane, ili na neki drugi način oduzete, moći će da se obavi kad se donese zakon o restituciji.