Serija kojoj se ne vidi kraj

Partizanova šesta uzastopna titula formalno je još daleko od rekorda od deset osvojenih šampionata zaredom Crvene zvezde iz pionirskih dana naše košarke, ali pošto su razlike između pehara prvaka u novijoj istoriji i pre više od pola veka kao nebo i zemlja, jasno je da dominacija "crno-belih" po svojoj izuzetnosti nema premca ni u prošlosti ove igre pod obručima, ni u mnogim drugim velikim sportskim istorijama.

Njegovu trijumfalno završenu sezonu većom od prethodnih pet čine svojevrsna evropska reafirmacija ostvarena odličnim rezultatima u Evroligi i trofej u Jadranskoj ligi kojim je potvrdio da je sila i šire od granica svoje države. Blistaviji sjaj svemu daje i činjenica da je – čitavih devet – proteklih meseci, na putu kojim je uglavnom sigurno išao, bilo manje latica, a više trnja nego ikad.

Ono što ovu Partizanovu takmičarsku godinu može naposletku da učini sezonom od specijalnog značaja, jeste potencijalna dalekosežnost svih tih uspeha koji vode u još jednu Evroligu. Posle svega što je privuklo i interesovanje sponzora iz inostranstva, veoma je blizu da, uspešnije nego drugi, privede kraju svoju tranziciju ka boljim danima. Vlasnička transformacija klubova i između ostalog poreske olakšice u sportu su, prema poslednjim najavama države, pred realizacijom. Najnoviji, 19. poslovni partner Partizana ovog proleća je postao "Diloit", firma koja velikim kompanijama i u našem regionu, pored drugog, pruža usluge finansijskog konsaltinga, radila je recimo revizorsku procenu vrednosti NIS Srbija, još jednog sponzora KK Partizan u minuloj sezoni. Kako stvari stoje, nije daleko ni dan kada bi Košarkaški klub Partizan na mestu sadašnjeg stadiona u Humskoj ulici, u okviru novog velelepnog sportskog kompleksa "crno-belih", za koji se čuje da je ušao u regulacioni plan grada, trebalo da dobije uslove za rad kakve do sada nije imao. I u finansijskom pogledu jak Partizan za tri godine, to je možda budućnost čiji bi deo mogao da bude i trogodišnji ugovor sa Evroligom, kojem je, po tabelama saopštenim od Jadranske lige za period koji će se gledati (2007 – 2009), sa rezultatima iz ove sezone ubedljivo najbliži od svih timova iz Srbije.

Od 2001. godine, Partizan je na terenu iz sezone u sezonu sve jači, pa je pitanje koliko bi uopšte trebalo govoriti o odlascima perjanica šestog šampionskog tima Drobnjaka, Perovića, Kamingsa, izvesno i Kecmana i Micova, u bogatije sredine. U mladim zvezdama koje će "crno-beli" imati još godinu dana Tripkoviću, Tepiću, Pekoviću, Veličkoviću kao i pojačanjima (prvo Čedomir Vitkovac sasvim se uklapa u dosadašnji model selekcije), postoji veliki deo onoga što je potrebno za sedmu titulu u nizu. Ovog leta prelazni rok će možda više reći o tome da li u sledeću sezonu Partizan ide kao poslednjih godina, ili sa idejom da naredne godine izvrši potpunu promenu ekipe.

Kada je reč o tome dokle će trajati ova dominacija "crno-belih", od načina na koji će biti okončana kao i onoga što će ostati posle nje u Partizanu zavisi konačna ocena. Ako vladavina ne potraje toliko da svaki komentar postane suvišan. Njegov pohod sada je blizu najvećeg pobedničkog serijala NBA lige i američkog profesionalnog sporta, od osam "vezanih" titula Boston "seltiksa" iz šezdesetih godina prošlog veka.

Kada bi morao u jednoj reči da se pruži odgovor na pitanje kako to da je Partizan toliko dugo na vrhu, nesumnjivo je da glasi – Vujošević. Priznanje pripada desetinama igrača koji su prošli kroz Partizan tokom šest sezona i ostalima koji su ugrađivali svoje doprinose, ali o tome kod koga se krije najveći deo objašnjenja i na čiju adresu ide najviše zasluga najbolje govori to što ni u ovom finalu "plej-ofa" navijači praktično nisu skandirali imena igrača, nego stalno pevali svom treneru: Uzmi Dule šestu, sedmu, osmu titulu...

Kao što je interesantno koliko će Partizan gospodariti sa srpskog košarkaškog trona, čekaće se i na nastavak priče o stručnjaku koji ni posle šeste titule zaredom neće ostati bez snažnih kritičara. Još od 1988. godine i finalnog turnira Kupa šampiona, kako Partizanov strateg i danas naziva Evroligu, njegova najveća profesionalna želja je titula klupskog prvaka Evrope, rezultat koji je inače nekim našim trenerima kasnije doneo "diplomatski imunitet" od osporavanja u javnom mnjenju, odvajajući ih od svih ostalih. Duško Vujošević jednog će dana postati klupski prvak Evrope. A to bi prosto moralo da bude sa Partizanom. Bila bi to titula koja bi utišala kritike, govoreći glasnije i od njegove najglasnije izjave sa pres – konferencije.