Ugrožen treći mandat Merkelove

Hoće likancelarka Angela Merkel ostati bez trećeg mandata, uprkos ubedljivoj pobedi koju je ostvarila na izborima za Bundestag u septembru?

Nemački komentatori slikovito ističu da su predznaci „političke oluje” sve mnogobrojniji i da bi najpopularniju političarku Nemačke i njene demohrišćane mogli da odvedu u klupe opozicije.

Dogovorena vlada između Demohrišćanske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU), s jedne strane, i socijaldemokrata (SPD), s druge, jeste, sada po opštoj oceni, pod znakom pitanja. Šanse da se sporazum realizuje procenjuju se na 50 : 50, jer o ulasku SPD u vladu ne odlučuje rukovodstvo.

Stranačka baza od 470.000 redovnih članova imaće poslednju reč na referendumu raspisanom u terminu između 8. i 16. decembra, bez obzira na to kakav koalicioni ugovor lideri SPD potpisali.

Raspoloženje u građanskoj levici SPD-a sasvim izvesno ne ide u prilog koaliciji. Na takav zaključak upućuju i rezultati glasanja na nedavno održanom partijskom kongresu u Lajpcigu.

Rukovodstvo SPD potvrđeno je u stranačkim funkcijama, ali su se rezultati reizbora razlikovali od uobičajenih. Nijedan čelnik, osim šefa partije Sigmara Gabrijela, nije dobio više od 70 odsto glasova delegata, što je katastrofalan rezultat u poređenju sa uobičajenim „da”, koje je, zavisno od kandidata, dobijalo 80–90 odsto.

Baza SPD-a ne pokazuje razumevanje za okolišanje rukovodstva da odustane od koalicije sa Merkelovom i osnuje trojnu koaliciju: savez sa Levicom, reformisanim komunistima nekadašnje Jedinstvene socijalističke Partije DDR-a, i sa partijom Zeleni.

Nezadovoljstvu u bazi suprotstavio se Gabrijel obećavajući da će već na sledećim izborima sve biti drugačije. Javno je poželeo „dobrodošlicu” do juče ignorisanoj Levici i naglasio da su vremena izolacije ove postkomunističke stranke prošlost.

Gabrijel je isključio da bi do formiranja trojne koalicije građanske i autentične levice, u savezu sa zelenima, moglo da dođe u ovom mandatu, ali u to malo ko veruje.

Vodeći politički analitičar nedeljnika „Špigl” Jakob Augštajn uporedio je taktiku Gabrijelovog balansiranja između demohrišćana i reformisanih komunista rečima: „Lider građanske levice daje migavac udesno, ali skreće ulevo.“

Ipak, skretanje SPD-a ulevo ne bi trebalo očekivati u narednom periodu, već kroz dve ili tri godine.

Komentatori zato pišu o Gabrijelovom navodnom planu da kao vicekancelar prihvati koaliciju sa Merkelovom, a da je usred mandata raskine i formira novu – sa Levicom i sa strankom Zeleni.

Potom bi okončao mandat kao kancelar i raspisao nove izbore na kojima bi bio favorit za osvajanje novog mandata, predviđa „Frankfurter algemajne cajtung”.

Ovakvi Gabrijelovi planovi bili bi ostvarivi samo ukoliko baza SPD-a izglasa odobrenje da uđe u koaliciju sa Merkelovom. U suprotnom, nude se četiri krizna scenarija.

Prvi: Merkelova kao mandatar pregovara sa partijom Zeleni o koalicionoj vladi. Zeleni nisu zainteresovani.

Drugi: Merkelova predlaže predsedniku države Joahimu Gauku da joj poveri mandat za sastav manjinske vlade, s obzirom na to da joj do „apsolutne” nedostaje samo nekoliko mandata. Ta opcija je teško ostvariva jer i Merkelova i Gauk žele stabilnu vladu.

Treći: Gauk poverava mandat najjačoj opozicionoj stranci – SPD-u – i ona treba da formira crveno-crveno-zelenu koaliciju, koja je već obeležena šifrom R2G (crveno 2 plus Zeleni). Analitičari tvrde da Gabrijel ne bi imao izbora, jer bi u suprotnom jedini izlaz bio raspisivanje novih izbora.

Četvrti: Raspisivanje prevremenih izbora išlo bi naruku Merkelovoj jer se u svim analizama ističe da bi birači dali još veću podršku demohrišćanima, a da bi liberali (FDP) istovremeno dobili šansu da premaše izborni cenzus i vrate se u Bundestag, kao stari i novi koalicioni partner Merkelove. 

Gubitnici bi, dakle, u tri od četiri opcije bili socijaldemokrate, a prvi gubitnik bio bi šef socijaldemokrata.

„Ukoliko baza na referendumu kaže ‘ne’ velikoj koaliciji, Gabrijel će morati da podnese ostavku, a rukovodstvo SPD će sasvim izvesno biti iz korena izmenjeno”, komentariše „Zidojče cajtung”, a slično zaključuju i ostali vodeći nemački mediji, bez obzira na političke naklonosti.