Papa odobrio služenje latinske mise

Tradicionalna latinska misa, gotovo "proterana" na Drugom vatikanskom koncilu (1962–1965), vratila se na velika vrata u Rimokatoličku crkvu. Uprkos otporima u liberalnom krilu crkve, papa Benedikt XVI odobrio je služenje Mise svetog pape Pija V utvrđene na Tridentskom saboru 1570. godine.

Za razliku od "modernog" bogosluženja uvedenog 1970. godine,  Tridentska misa se cela služi na latinskom jeziku, izuzev nekih reči na grčkom i hebrejskom, i sadrži velike periode tišine kako bi vernici mogli da molitveno učestvuju u svetoj tajni. Za razliku od reformisanog bogosluženja, sveštenik je okrenut leđima narodu, a jevanđelje se uvek čita sa desne strane oltara.

Dok tradicionalisti u Katoličkoj crkvi veruju da će liberalizacija latinske mise u crkvama širom sveta ojačati veru među katolicima,  liberalni krugovi upozoravaju da je to korak nazad i znak prevrednovanja nasleđa Drugog vatikanskog sabora. Mnogi nezadovoljni ovakvom papinom odlukom smatraju da paralelno postojanje dva liturgijska obreda može dovesti samo do daljih podela među vernicima.

Uvođenje latinske mise zabrinulo je i jevrejske zajednice. Naime,

u Misi pape Pija V moli se za obraćenje i izbavljenje

Jevreja. Tako sveštenik na bogosluženju između ostalog

izgovara: "Molimo takođe za Jevreje i da Gospod naš Bog skine veo s

njihovih srca tako da i oni mogu priznati našeg Gospoda Isusa

Hrista."

Na Drugom vatikanskom koncilu odbačena je tradicionalna

netrpeljivost Katoličke crkve prema Jevrejima. Crkva je tada istakla

jevrejske korene hrišćanstva i potvrdila ljubav Boga prema Jevrejima.

Kako prenose agencije, rabin Dejvid Rosen, predsednik Međunarodnog jevrejskog veća za odnose s drugim religijama, upozorio je kako "misa koja Jevreje predstavlja kao proklete u njihovoj veri nikako nije zdrav odnos prema judaizmu i jevrejskom narodu".

Jezuita Keit Peklers, predavač na rimskom univerzitetu Gregorijana, za "Njujork tajms" kaže: "Za 40 godina napravili smo veliki napredak u odnosima između hrišćana i Jevreja. Šta onda znači povratak na misu u kojoj se molimo obraćenju Jevreja."

Ali razlog papinog potpisa na dokument Motu proprio nije raspirivanje antisemitizma već pokušaj da se ultratradicionalisti ponovo vrate pod okrilje crkve. To se posebno odnosi na  bratstvo Svetog Pija H predvođeno nadbiskupom Marselom Lefevrom kojeg je  papa Pavle II ekskomunicirao 1988. godine.

Kako piše "Njujork tajms", kardinal Dario Kastrilon Hojos je još u maju na sastanku sa latinoameričkim biskupima u Brazilu rekao da će papa odobriti latinsku misu kako bi pod crkvene skute ponovo vratio Lefevrove sledbenike kojih danas ima oko milion.

Najveće protivljenje oživljavanju latinske mise dolazilo je poslednjih meseci iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Belgije. Ali uprkos protivljenju, Tridentska misa ima mnogo poštovalaca koji prelaze velike razdaljine kako bi došli u crkvu na kojoj se služi na latinskom jeziku. Tako je prošle nedelje na misi  u rimskoj crkvi San Gregorio dei muratori među vernicima bilo i tridesetak mladih, uglavnom stranaca.

"Kada je počela služba osećao sam se čudno, ali ja volim latinski jezik i lakše mi ja da se molim na njemu, jer nema mnogo konverzacije sveštenika sa vernicima. Osim toga, oseća se dvehiljadugodišnje prisustvo crkve", opisuje svoj doživljaj na latinskoj misi Lej Vitington (27), američki apsolvent.