Nesavršen čovek na čelu savršenog grada

Specijalno za „Politiku“

Pokušajte da zamislite sledeću situaciju: neko od ovdašnjih novinara sklonih njuškanju dođe u posed video-snimka na kome gradonačelnik Beograda opušteno ćaska s nekolicinom prijatelja kojima je zanimanje rasturanje opojnih supstanci i za to vreme sa uživanjem odbija dimove iz lule u kojoj se nalazi krek-kokain. 

Zamislite sada da taj snimak procuri u javnost i da za kratko vreme postane hit na internetu. Šta bi se dogodilo? Slučaj bi odmah preuzeli tabloidi, masni naslovi bi „vrištali” sa prvih strana, odijum ogorčene javnosti bi dosegao neviđene razmere, a partija gradonačelnika bi se od njega ogradila zvaničnim saopštenjem.

Pod pritiskom javnosti nesrećnik bi uskoro podneo ostavku, a ljudi bi rezignirano komentarisali vrteći glavama: „Ovo samo kod nas može da se desi. Tako nešto je nemoguće u normalnim zemljama.”

Ali, ako je za utehu narodu koji je navikao da se najcrnje stvari dešavaju upravo ovde, ovo se stvarno desilo, i to u prebogatom, mirnom i ozbiljnom Torontu.

Problemi prvog čoveka četvrtog po veličini grada u Severnoj Americi počeli su jednog majskog dana ove godine kada je u redakciji „Toronto stara” zazvonio telefon. Sa druge strane bio je neki momak, kakav se obično sreće u lošijim kvartovima.

Ponudio je video-snimak na kome se nalazi niko drugi do gradonačelnik Rob Ford sa staklenom lulom punom kreka. Od zapisa je bio spreman da se oprosti ukoliko dobije milion dolara.

Dvoje novinara najtiražnijeg kanadskog dnevnika odmah je dobilo zadatak. Uspostavili su kontakt sa vlasnikom inkriminisanog materijala i uskoro su se sastali na nekom mračnom parkingu u zapadnom delu grada.

Reporteri su pogledali snimak, kasnije su posvedočili da se radi o Robu Fordu, ali posao nije sklopljen jer je „Star” odbio da plati toliku sumu novca. Pregovori su nastavljeni, a prodavac je u znak dobre volje ustupio jednu fotografiju na kojoj se jasno vidi veseli Ford – sa širokim osmehom koji može da izazove samo jaka hemijska supstanca. Slika je uskoro našla put do sajber-prostora i lavina je krenula.

Gradonačelnik je u početku s gnušanjem odbijao optužbe i negirao sve, ali je nakon nekoliko meseci istrage policija objavila da je došla u posed snimka i Rob Ford više nije imao gde.

Skrušeno je priznao da je malo eksperimentisao sa drogom, ali je kao opravdanje naveo više nego „razumljiv“ razlog: rekao je da je te večeri bio mrtav pijan! Pa, stvarno, ko mu ne bi oprostio?

Da stvar bude gora, uskoro se u javnosti pojavljuje snimak na kome Ford, u istom stanju, jedva razumljivo mumla da će ubiti, prerezati grkljan i izgaziti onog ko mu je ovo namestio.

Potom se javljaju službenice iz njegovog kabineta koje tvrde da svakodnevno trpe najprostije seksualne aluzije. Oglašavaju se i svedoci njegovog običaja da sedne za volan u pijanom stanju.

Pritisnut ozbiljnim optužbama Ford objavljuje saopštenje u kome priznaje da ima problema sa alkoholom i da je voljan da poseti neki pristojan centar za rehabilitaciju.

Pre nedelju dana, gradski parlament je većinom glasova doneo odluku da mu se drastično smanje ovlašćenja. Oduzeto mu je pravo da otpušta i zapošljava najbliže saradnike i da ima kontrolu nad gradskim budžetom. Ruke su mu vezane, ali ne postoji zakonska osnova za njegovu smenu, jer se protiv njega ne vodi ni jedan krivični postupak.

Kako je moguće da takav čovek bude na čelu grada koji se godinama nalazi u vrhu liste najboljih mesta za život na svetu?

Odgovor nije tako komplikovan. Najmlađe dete multimilionera koji se obogatio proizvodnjom nalepnica i etiketa, predstavio se glasačima kao čovek koji zna šta je biznis i kako se dolar teško zarađuje.

Dok je bio odbornik u gradskoj skupštini nikada nije uzeo ni cent za troškove svog kabineta i oštro je kritikovao kolege koje troše novac poreskih obveznika. Išao je na to da pridobije predstavnike srednje i više srednje klase koji su gunđali zbog visokih poreza na imovinu koje je uveo njegov levo orijentisani prethodnik na mestu gradonačelnika.

Ford je predstavio svoju ekonomsku platformu koja se zasniva na populističkom poreskom  konzervativizmu, odigrao je ulogu „narodnog političara”, privukao glasove ljudi iz predgrađa kojima je već bilo dosta elitističke politike i pobedio na izborima.

Dok on ujutru dolazi na posao mamuran ili pijan, Toronto funkcioniše besprekorno, kao i uvek, a ni najveći kritičari ne pokušavaju da mu ospore stvari koje je uradio na unapređenju infrastrukture i saobraćaja.

„On poštuje naš novac”, kaže jedan od njegovih pristalica.

Mnogi savetnici gradonačelnika velikih svetskih gradova sada pomno proučavaju slučaj raskalašnog Roba i savetuju svoje šefove da poštuju novac ljudi koji ih plaćaju i da se potrude  da ga vrate u njihove džepove.

Ukoliko uspeju, glasači neće mnogo mariti ako tu i tamo popiju koju čašicu više ili pripale džoint nakon napornog radnog dana.

Za to vreme Rob Ford najavljuje svoju kandidaturu na sledećim izborima i tvrdi da će sigurno pobediti. Ko zna? Možda i hoće.