Hag dežurni uslov za Srbiju

Strazbur – Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je juče jednoglasno Rezoluciju o suđenjima u nadležnosti Haškog tribunala, u kojoj se potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju s EU uslovljava saradnjom Srbije sa Hagom i traži što brže hapšenja preostalih haških optuženika, pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Amandman delegacije Srbije da se ceo taj paragraf izbriše iz rezolucije, čiji je autor britanski poslanik Toni Lojd, nije prošao prilikom glasanja u PS SE u Strazburu. Šef srpske delegacije u PS SE Miloš Aligrudić izjavio je Tanjugu da je, uprkos nedostacima, glasao za rezoluciju. "Nisam sasvim zadovoljan rezolucijom zato što ona sadrži poznatu rečenicu o uslovljavanju Srbije kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Aligrudić. "Mislim da politika uslovljavanja nije dobra i da je velika zabluda onih koji pišu ovakve tekstove i zastupaju ovakve stavove da politika uslovljavanja može da dovede do rezultata", rekao je on. Aligrudić je dodao da "ne vidi zašto bismo mi u SE pozivali Evropsku uniju da postavlja Srbiji neke zahteve".

U prvom planu je pitanje žrtava rata, dodao je on, a u drugom je položaj optuženih pred Haškim tribunalom, brzina i kompleksnost procedura.

U rezoluciju je na osnovu amandmana srpske delegacije u tom smislu unet slučaj Vojislava Šešelja i konstatacija da je "više od četiri godine prošlo od kad se dobrovoljno pojavio pred Haškim tribunalom", a da njegovo suđenje još nije počelo. Naša delegacija je tražila da se odredi rok za početak suđenja lideru srpskih radikala, što nije usvojeno, već je na podamandman Tonija Lojda ubačeno da se traži da se svi postupci pred Haškim tribunalom ubrzaju. "Za mene je važno to da se neko ko je optužen dugo nalazi u pritvorskoj jedinici, što je kršenje ljudskih prava", objasnio je Aligrudić.

U rezoluciji je ostao i paragraf da se izražava žaljenje zbog smrti Slobodana Miloševića pre kraja suđenja, zbog čega nije došlo do "njegove eventualne osude, kako istorijske, tako i simboličke, zbog čega je hiljade žrtava lišeno pravde". "Mislim da ne treba da se pominje u rezoluciji neko ko je umro", rekao je Aligrudić i dodao da je prihvatanje izmene o "eventualnoj" osudi odlučilo da on glasa za rezoluciju, zbog principa.

Iz prvobitnog teksta su izbačeni delovi koje je vreme pregazilo poput konstatacije da se Vlastimir Đorđević krije u Moskvi, a umesto dela u kome se govori o "balkanskim ratovima" ubačeno je "sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije".

O nastupu srpske delegacije, u čije ime su u debati govorili predstavnici DSS-a, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, Aligrudić je rekao da "nije ostavila utisak podeljenosti pred PS SE". "Stranke nisu javno insistirale na razlikama koje bi stvorile utisak podeljenosti u delegaciji o ovom pitanju, već su bili fokusirani na zaštitu ljudskih prava optuženih, što ni izvestilac nije sporio", rekao je Aligrudić.

U Rezoluciji se traži da nacionalni sudovi posle zatvaranja Haškog tribunala 2010. nastave sa suđenjima za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije.