Mala matura nije PISA test

Završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja sastojaće se iz tri testa: srpskog (maternjeg) jezika, matematike i kombinovanog u kome će se naći pitanja iz pet predmeta: istorije, biologije, geografije, fizike i hemije. To nije iznenadna reforma, već je odavno predviđeno krovnim zakonom o obrazovanju iz 2009, a pre tri godine je počelo da se sprovodi po dobro poznatoj dinamici, gde je prvo bilo 25 odsto nepoznatih, zatim 50 a u junu ove godine 75 odsto nepoznatih zadataka. Probno testiranje osmaka u maju i u ovoj školskoj godini biće prethodnica završnog ispita. Početkom sledeće godine stići će i zbirke zadataka koje će učenicima pomoći da provere svoje znanje.

Na završnoj proveri za osmake svi zadaci će se odnositi na osnovna znanja koja treba da ponesu iz osnovne škole u skladu sa obrazovnim standardima za kraj obaveznog školovanja. Pitanja na završnom ispitu biće formulisana kao i ona koja će đaci rešavati u zbirkama, ali će biti nepoznata, što znači da se na testu sigurno neće naći zadatak prepisan iz zbirke.

To su neki od zaključaka jučerašnje tribine koju je nedeljnik „Vreme” upriličio u Pres centru UNS-a okupivši predstavnike prosvetne vlasti, Nacionalnog prosvetnog saveta, tima za sprovođenje PISA testiranja, Građanske inicijative, projekta „I roditelji se pitaju”... Svi govornici su bili saglasni sa konstatacijom Ljubiše Antonijevića, pomoćnika ministra prosvete, da opravdanost završnog ispita kao merila znanja koje učenici nose iz osnovne škole ne treba dovoditi u pitanje i da maturu ne treba posmatrati kao model PISA testiranja. Baš niko treći test nije nazvao testom „opšteg znanja i snalaženja po ugledu na PISA” kako ga je javnosti više puta predstavio ministar prosvete Tomislav Jovanović, koji je trebalo da učestvuje na skupu ali nije.

– Završni ispit je – ispit, kao poslednja epizoda osmogodišnjeg školovanja u kojoj đaci treba da pokažu šta su naučili. On bi trebalo da bude oslobođen treme i anksioznosti koje proističu iz neznanja o tome šta će biti na testu. Biće ono što su učili, ono što je opisano obrazovnim standardima u skladu sa našim nastavnim programima i uspeh će ih kvalifikovati za nastavak školovanja u istom ovom našem obrazovnom sistemu. PISA je istraživanje zasnovano na međunarodnom konsenzusu o tome šta je u obrazovanju važno a to se razlikuje od onoga što je obuhvaćeno i opisano našim obrazovnim standardima. To je suštinska razlika između ova dva testiranja – razjasnila je Dragica Pavlović, šef tima za sprovođenje PISA testiranja kod nas.

Učesnici tribine, pa ni Antonijević kao predstavnik prosvetnog vrha, nisu mogli da objasne tehničke detalje: kako će izgledati polaganje, koliko će dana trajati, kada će se organizovati, u kojim bezbednosnim okvirima... Nakon ovog skupa iz Ministarstva prosvete je saopšteno da je ministar Jovanović doneo Odluku o realizaciji završnog ispita za ovu školsku godinu, izdao nalog za pripremu novog Pravilnika o programu i Stručnog uputstva za sprovođenje završnog kojima će se detaljno urediti procedure i odgovornosti, planiranje, priprema, organizacija i realizacija male mature.

M. Simić-Miladinović

-----------------------------------------------------------

Matematika i srpski jezik po 16, a kombinovani test 8 bodova

Ministar prosvete Tomislav Jovanović izdao je nalog da se u Pravilnik o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju unesu izmene koje se odnose na bodovanje. Po predlogu ministra na predstojećoj maloj maturi na testu iz srpskog (maternjeg) jezika osmaci će moći da ostvare najviše 16 bodova, kao i na testu iz matematike, a na kombinovanom će moći da zavrede maksimum osam poena, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete. Za upis u srednje škole računaće se i uspeh iz škole vrednovan najviše sa 60 bodova.