Cela fabrika u računaru

Čačak – Industrija „Petar Drapšin” iz Mladenovca proizvodila je jedan monolitan aluminijumski deo, namenjen kupcu iz Austrije za ugradnju u dalekovode, ali se ispostavilo da to i nije bilo baš jednostavno. Komad je rađen od cevi na koju se delovalo pritiskom, tri puta je grejana i četiri puta skidan višak materijala. Posle svega, na jednom mestu je ostajao preklop sa koga je naknadno mašinski uklanjan nepotrebni deo metala. Pošto je ličilo na naprslinu, kupac je za veliki broj primeraka reklamirao škart.

Svi ti problemi rešeni su, za računarom i u kratkom vremenu, u Centru za virtuelnu proizvodnju u Kragujevcu, koji je 2006. godine osnovan pri tamošnjem Fakultetu inženjerskih nauka.

– Kad smo ušli u taj projekat najpre nisam znala šta da radim. Ali kod virtuelnog kombinovanja dozvoljena je igra koja ne košta ništa, dok bi u realnim probama napravila ogroman trošak. Tako sam uskoro došla do rešenja. Postupak proizvodnje smanjen je na samo dve operacije sa jednim zagrevanjem, a onaj preklop koji je pravio naročite probleme potisnut je preoblikovanjem pripremljenog materijala za obradu, u deo koji se kasnije odseca – objašnjava profesor dr Vesna Mandić, rukovodilac Centra za virtuelnu proizvodnju.

Ona je juče, u Naučno-tehnološkom parku u Čačku, predstavila delatnost CeVipa kroz predavanje „Unapređenje konkurentnosti srpskih preduzeća kroz transfer novih tehnologija i podršku inovacijama”. To je svojevrsna zbirka primera koja svedoči kako je CeVip rešio mnoge zagonetke iz tehnoloških procesa u Srbiji, kao što je bila ova u „Drapšinu”, osvojio nove proizvode ili konstruisao željene alate koji su skupi ili nedostupni. Ili rešio probleme u postupku za dve naše fabrike koje sada proizvode otkivke za „Dženeral motors” i kućišta za kamere „Nokije”.

– Naš pravac delovanja je da od nekog predmeta, recimo da je to polomljeni deo koji ne možete da naručite ili neki proizvod koji želite sami da napravite ali malo redizajniran, reverznim inženjeringom i primenom virutelne proizvodnje osvojimo tehnologiju za taj proizvod, uz minimalne troškove. Nema potrebe da se kupuju materijal za probu, mašina, alati, da se plaćaju inženjeri. Dovoljno je da se prođe kroz jedan ovakav ciklus i da se dobije verifikovana tehnologija – ističe dr Mandić, inače redovni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka.

CeVip je osmišljen tako da se tu izrade modeli zamišljenog proizvoda i potrebnih alata, izračunaju troškovi proizvodnje. Ukratko, u tom animiranom svetu, za kratko vreme i uz male izdatke, obavi se postupak za koji su doskora bile potrebne sve fabričke službe, od projektanata do istraživača tržišta.

– Ovo je naš pokušaj da napravimo jezgra i mesta gde privrednici mogu dobiti kvalitetnu pomoć, da stvorimo puno inovacija u Srbiji. I da osetimo nacionalni ponos što možemo razvijati inače veliki potencijal naših ljudi, uz međusobno pomaganje. A počela sam tako što sam molila fabrike da mi daju neki problem da rešavam, i to da bude što veći.

Profesorka je navela da su mnogi slučajevi saradnje CeVipa i srpskih fabrika još pod odredbama poverljivosti, ali je iz primera sa kojih je skinuta ta zabrana jasno kakva korist sa te adrese dolazi. Za jednu našu čuvenu fabriku posuđa, recimo, koja kupuje licence i alate za svoju proizvodnju, CeVip je na osnovu samo jedne drške za posudu napravio alate za izradu tog dela. Drugoj fabrici savetovano je da zbog velikog škarta, na jedan metalni komad ne deluje pritiskom od 9.450 već od samo 750 tona, posle čega nisu više stradali ni otkivak ni alat.

Kad se rade male serije delova od plastike, stotinu, dve stotine ili hiljadu komada, onda je neisplativo injekciono brizganje materijala. U takvim slučajevima CeVip izliva kalup od dvokomponentnog polimera koji hladno očvrsne i veoma je precizan, a sve je neuporedivo jevtinije.

– Da bi se dobio neki zamišljeni proizvod, u softveru definišemo virtuelnu mašinu, virtuelni materijal i alat, odredimo parametre i procese i simuliramo šta će biti u samoj proizvodnji. Kad dobijemo gotov proizvod, odmah imamo i podatke o naponima, deformacijama, zaostalim naponima, mikrostrukturi, o svemu što garantuje da će proizvod biti kvalitetan – kazala je dr Vesna Mandić.

Gvozden Otašević