Gasna dilema Crne Gore

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Crna Gora još sa sigurnošću ne zna hoće li je grejati gas iz ruskog „Južnog toka” ili azerbejdžanskog „Transjadranskog gasovoda”. Crnogorska vlada je početkom februara prošle godine saopštila da se Crna Gora uključuje u projekat „Južni tok”, a sredinom oktobra ove godine da zajedno sa Hrvatskom, Albanijom, Bosnom i Hercegovinom u Zagrebu dogovara „Transjadranski gasovod”.

Još u vreme vladavine premijera Igora Lukšića i njegovog ministra za spoljne poslove i evropske integracije Milana Roćena i ministra ekonomije Vladimira Kavarića, kako su preneli crnogorski mediji, ruski energetski holding saopštio je da su „crnogorski zvaničnici i predstavnici ’Gasproma’` doneli odluku da se uradi studija tehničko-ekonomske izvodljivosti izgradnje ogranka gasovoda kroz Crnu Goru, u okviru projekta ’Južni tok’”.

Pre dva meseca ministar Kavarić je na ministarskom sastanku u Zagrebu, čija je tema bila jadransko-jonski gasovod, dogovarao da gas u Crnu Goru stigne izKaspijskog mora.

Iz Ministarstva ekonomije je saopšteno da je od strateškog značaja, ne samo za Crnu Goru, već i za region, projekat TAP–IAP – snabdevanje gasom iz Kaspijskog mora.

Prema podacima ovog ministarstva, izgradnja gasovoda kroz Crnu Goru koštala bi oko 100 miliona evra. Najavljena je mogućnost njegovog finansiranja iz evropskih fondova kroz grant koji bi iznosio do 80 odsto troškova. Planirani period izgradnje je od tri do četiri godine. Za protok dve milijarde kubika gasa godišnji prihod Crne Gore bio bi oko 20 miliona evra.

„Naša namera je da, zajedno sa Hrvatskom, Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i potencijalnim investitorima, ohrabrimo proces, da ’Transjadranski gasovod’ dobije svoj logičan nastavak u jadransko-jonskom, koji bi prošao preko Albanije, Crne Gore i Bosne i završio se u blizini Splita”, saopštio je nedavno Kavarić. „U tom slučaju Crna Gora bi imala priključak tamo gde su gasni koridori. To bi za Crnu Goru značilo pristup jeftinijem energentu.”

U prvoj fazi bi se, kako kaže, radilo na gasnoj infrastrukturi, odnosno prolasku gasa kroz Crnu Goru kroz osnovni gasovod.

„Nakon toga bi se vršilo umrežavanje regiona, industrijskih postrojenja i gradova, u zavisnosti od toga što omogući master plan. U ovoj fazi se osnovne aktivnosti odvijaju u cilju regionalnog usklađivanja. Zajednički je stav da nam treba gasovod, ali da ne bismo pravili račun bez krčmara, potrebno je obezbediti potencijalne investitore i potencijalne kupce gasa”, dodao je on.

Kavarić je rekao da međunarodna konsultantska kuća KOVI radi studiju izvodljivosti koja bi trebalo da predloži kuda će trasa gasovoda da uđe, odnosno izađe iz Crne Gore.

„U ovom momentu govorimo o trasama od Albanije prema Hrvatskoj”, naveo je on. „Postoji mogućnost da to bude iznad ili ispod Skadarskog jezera. Međutim, tu vrstu odluka će doneti vlada, na bazi onoga što je ekspertski stav, koji treba da predloži studija.”

Da li se i zašto odustalo od „Južnog toka”, niko iz vlasti ne želi da razgovara na tu temu, ni da li je u Podgoricu ikada stigla studija o tehničko-ekonomskoj izvodljivosti izgradnje ogranka gasovoda kroz Crnu Goru, koju se ugovorom obavezao da izradi „Gasprom”.