Pikavac od 1.000 dinara

Dok je autobus sa turistima iz Srbije stajao ispred semafora u jednom gradiću u Švedskoj, jedan od putnika je krenuo da kroz prozor izbaci kesu sa smećem. U ovoj nameri sprečio ga je vozač, podsetivši ga da će platiti visoku novčanu kaznu za takav nedoličan odnos prema okolini. Za sve vreme boravka u Švedskoj naši turisti bili su vrlo disciplinovani, vodeći računa o okolini.

Isti ti putnici po povratku u Beograd nisu se libili da otvore prozor i izbace smeće. Niko ih nije sprečio. U Srbiji niko ne plaća kazne, bio je komentar istog tog vozača.

– Ne sećam se kad je neko poslednji put platio kaznu zbog pljuvanja na ulici, zbog bacanja smeća pored puta, paljenja guma pored puta, bacanja pikavaca iz automobila dok je na semaforu crveno svetlo... Ljudi kod nas to jednostavno ne prepoznaju kao problem prljanja, ruženja okoline – kaže za naš list Branislav Božović iz Sekretarijata za životnu sredinu Beograda.

Kod nas se ne izbacuje smeće samo kroz prozor autobusa i automobila, nego i iz stanova koje se nalaze u soliterima. Tako se na ulicu i najbliže zelene površine izbacuju televizori, neispravni radio-aparati, pegle... Kese sa smećem ostavljaju se pored kanti za đubre. Iako na mnogim mestima stoje table sa upozorenjima da je zabranjeno bacanje smeća, upravo ga pored tih tabli ima najviše.

Iza posetilaca muzičkog spektakla američkog benda "Red hot čili pepersa" ostalo je deset tona smeća. Amerikanci i te kako vode računa o svojoj okolini. U Sjedinjenim Američkim Državama su propisane novčane kazne i do 4.000 dolara za prljanje okoline.

Ono što kod nas predstavlja problem jeste nemogućnost naplate kazni osobama koje smeće bacaju na neodgovarajućim mestima. Dešava se da komunalni inspektori, prilikom vršenja dužnosti, odnosno izricanja kazni na licu mesta, dobiju i batine. I kad napišu rešenje – retko je izvršenje, jer niske kazne ne registruju ni izvršni organi, niti policija.

Branislav Božović smatra da sve dok se ne uvede komunalna policija prava kaznena politika teško da će se sprovoditi. Zakon o komunalnom otpadu sankcioniše rasipanje smeća kao prekršajni postupak za koji je predviđena novčana kazna od 1.000 do 3.000 dinara.

Dakle, šta nadležni čine da bi se ova ružna pojava svela na najmanju moguću meru i da bi se uhvatili u koštac sa ovim ekološkim zlom? Rešenje se vidi u promeni zakonske regulative na nivou države. Potrebno je pooštriti kaznene mere, jer naši ljudi reaguju tek kada ih "udare po džepu". Najbolji primer za to je Singapur koji je bio prljav i zapušten dok nisu uvedene drastične kazne.

– Dok se pitanje bacanja smeća i pljuvanja na ulici ne reši (jedini način su rigorozne kazne) svako pominjanje evropske integracije postaje komično. Evropa je stanje duha, a ne samo članstvo u toj organizaciji. Svest o zaštiti životne sredine treba da se izgrađuje stalno i uporno, počev od obdaništa, kroz čitav školski sistem. Zakoni i propisi iz oblasti zagađenja okoline moraju biti doneseni, kako bi na snagu stupile oštre kazne za one koji krše zakon i pravila – kaže na kraju naš sagovornik.