„Trojka" se ne vraća u Grčku

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka koaliciona vlada trebalo bi danas da ponudi predstavnicima EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke – takozvanoj trojci – novi kompromis o (ne)zavođenju dodatnih mera štednje na kojima međunarodni kreditori insistiraju, ne bi li obezbedila isplatu zaostalih, obećanih kredita u visini od milijardu evra, na koju Atina čeka još od jula ove godine.

Uoči današnjeg sastanka na vrhu, između premijera Adonisa Samarasa i njegovog koalicionog partnera Evangelosa Venizelosa, međutim, predstavnici trojke su poručili liderima grčke vlade – nema kredita, sve dok Atina ne ispuni uslove koje su postavili međunarodni kreditori.

U ime MMF-a oglasila se Angela Gavirija i izrazila sumnju da bi sporna pitanja koja su preduslov za isplatu zaostalog kredita mogla biti rešena do redovnog sastanka Evrogrupe, 9. decembra. „Izveštaj „trojke“ ne može biti sastavljen pre 20. decembra ove godine, što znači da se pitanje zaostale tranše kredita od milijardu evra automatski odlaže za početak iduće godine, čak i za slučaj da se ostvari pomak u pregovorima”, rekla je Gavrija.

Na temu dodele novih kredita, Gavrija je rekla da takvom koraku mora prethoditi nastavak pregovora o sprovođenju reformi, što će reći radikalnih mera štednje, a do njih neće doći sve dok grčka vlada ne obezbedi čvrstu osnovu za rešavanje spornih pitanja:  „Trojka će se vratiti na pregovore u Atinu kada vlada stvori realnu osnovu za potpisivanje sporazuma u spornim oblastimaizjav”, rekla je Gavirija.

Iz ministarstva finansija stigao je odgovor, po kome grčka vlada ostaje u kontaktu sa „trojkom”, kako bi se stvorili uslovi za nastavak razgovora. Očigledno je, ipak, da već mesecima ostaju nerešena ista pitanja. Grčka vlada pokušava da spreči nove namete koji bi mogli da dovedu do dodatne političke destabilizacije.

Glavni problem predstavlja zahtev „trojke” da se nekretnine poreskih dužnika i korisnika kredita koji ne izmiruju svoje obaveze prinudno prodaju. Grčka vlada, međutim, ne odustaje od zavedenog moratorijuma na imovinu dužnika. Drugi kamen spoticanja je zahtev međunarodnih kreditora za uvođenje novih poreskih dažbina, a nerešeno je ostalo i pitanje masovnog otpuštanja državnih službenika koje vlada sprovodi, ali ne onim tempom koji je „trojka” propisala.

Malo je verovatno da će sva sporna pitanja biti usaglašena u naredne dve nedelje što znači da se pitanje još od jula zaostale kreditne tranše od milijardu evra odlaže za narednu godinu, a da Grčkoj, praktično ništa neće ostati za utehu, osim malog ohrabrenja iz međunarodne agencije „Mudis”. Grčkoj je minimalno povišen kreditni rejting, pa sadašnja prognoza glasi – stabilno!

Privredna situacija u Grčkoj, naravno, upućuje na drugačije zaključke. Prema navodima profilnog centra Svegrčke konfederacije rada,  Atina je platila visoku cenu zavođenja radikalnih mera štednje. Umanjeni prihodi stanovništva, time i njihove kupovne moći dovele do otpuštanja desetina hiljada radnika, do zatvaranja oko 100 hiljada prodavnica i trgovačkih preduzeća. Grčki sindikati smatraju da će stepen nezaposlenosti iduće godine dostići 31,5 odsto, tako da će se zemlja suočiti sa kritičnom situacijom u privatnom sektoru, poput one iz šezdesetih godina, kada se Grčka smatrala zemljom u razvoju, a njeno stanovništvo masovno odlazilo na rad u insotranstvo – trbuhom za kruhom.