Ukrajina razapeta između Rusije i EU

Demonstranti u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, blokirali su juče zgrade vladinih institucija i pozvali na smenu premijera Mikole Azarova i njegove vlade, dok sve više raste njihov gnev zbog odbijanja predsednika Viktora Janukoviča da potpiše sporazum sa Evropskom unije, prenosi Bi-Bi-Si.

Sedište vlade je blokirano, a vladini službenici ne mogu da stignu na posao. Blokirane su i zgrade Narodne banke Ukrajine. Demonstranti su postavili barikade na Trgu nezavisnosti, dok su se drugi utvrdili u zgradi gradske skupštine. Na trgu se nalaze hiljade demonstranata koji uzvikuju slogane, među kojima je i „Napolje sa bandom”. Policijsko pojačanje poslato je u Kijev, prenosi ukrajinska „Pravda”.

Opozicija insistira da Janukovič, koji je odbio da potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, podnese ostavku. Opozicioni lideri su, takođe, tražili oslobađanje pritvorene bivše premijerke Julije Timošenko, koja služi sedmogodišnju kaznu zatvora zbog zloupotrebe položaja.

Ukrajinska vlada neće podnositi ostavku, izjavio je juče njen prvi potpredsednik Sergej Arbuzov, odgovarajući na zahtev tri opozicione stranke. „U zemlji je nastala ozbiljna situacija, činovnici nemaju pravo da pri takvim uslovima dobrovoljno podnose ostavku”, rekao je on i dodao da je premijer spreman da napusti funkciju ukoliko parlament tako odluči, preneo je Itar-Tass.

Odluka Ukrajine da ne potpiše sporazum sa EU izazvala je proteste opozicije, ali i gnev u Briselu iz kojeg dolaze upozorenja sankcijama ukoliko dođe do prekomerne upotrebe sile bezbednosnih organa prema demonstrantima.

Azarovljeva vlada pokušava da pronađe izlaz iz nastalih muka, ali ruke kao da su joj vezane, a suvereno pravo Kijeva da samostalno odlučuje dovedeno je u pitanje. I to na dva načina.

Prvi je zahtev Moskve da Ukrajina, ukoliko zaista namerava da se pridruži EU, prvo isplati nagomilana dugovanja za gas i sve ostalo što je tokom godina preuzela ili se obavezala da će preuzeti od Rusije. Ali i da bude spremna na prilagođavanje novoj carinskoj politici sa susedom, koja bi, u novim okolnostima, bila daleko oštrija. Ovakav razvoj događaja Kijevu definitivno ne odgovara.

Drugi problem Kijev ima sa Briselom i Međunarodnim monetarnim fondom od kojih traži da mu odobre povoljan kredit, kojim bi rešio probleme sa Rusijom. Međutim, MMF ima stroge uslove za odobravanje kredita od oko 10 milijardi evra, što je suma koju traže ukrajinski lideri, dok je suma koju traže od EU barem desetak puta veća od onoga što Brisel nudi, i penje se do bezmalo 6 milijardi evra.

Prema pisanju francuskog „Figaroa”, ono što je EU predložila Ukrajini, i na političkom i na ekonomskom planu, nije malo. Ali ne i dovoljno da vladare u Kijevu odvoji od Moskve. Ipak, nije u pitanju nikakav ideološki sukob. Reč je o prizemnijim egoističnim interesima koje imaju pojedinci uvereni da će bolje proći ako se priklone istočnom susedu nego zapadnim partnerima i obratno.

Ukrajinski predsednik sada može samo da apeluje na Brisel i Moskvu da imaju strpljenja i da mu, za početak – barem ne odmažu. Pogotovo ne u trenutku kada mora da sluša huku sa prestoničkih ulica i izvikivanje svakojakih pogrda na svoj račun.

„Situacija je napeta i izaziva nespokojstvo”, potvrdio je jedan evropski diplomata.

Sa druge strane, pojedini ukrajinski političari tvrde da je mnogo šta u Kijevu u ovom trenutku izrežirano. Nedavno je Oleg Carev, član Vrhovne rade (ukrajinskog parlamenta) iz redova vladajuće Partije regiona, izjavio da su SAD pokrenule projekat pod kodnim nazivom „Tehkemp” kako bi rasplamsale građanski rat u Ukrajini. Glavni rukovodilac ovog projekta, po Carevu, jeste američki ambasador u Kijevu Džefri Pajeta.

Prema tvrdnjama pojedinih neimenovanih ukrajinskih diplomata, tamo su već identifikovani i pojedini članovi srpske organizacije „Otpor”, aktivne u svim dosadašnjim „bunama” u zemljama bivšeg SSSR-a.

„’Promašaj’ sa Ukrajinom naučiće Brisel da bude strpljiviji”, navodi Meri Deževski iz „Fajnenšel tajmsa”.

Ovo je posebno postalo vidljivo nakon što je Jermenija, takođe u programu Istočnog partnerstva EU, bez mnogo oklevanja odustala od pridruživanja EU. Retorika „sve ili ništa” sigurno nije put za ostvarenje tako delikatnih ciljeva. Kao ni raskidanje istorijskih veza Kijeva i Moskve, napominje Deževska.

Čini se, takođe, da je uloga ukrajinske opozicije u sadašnjim događajima nejasna. Puki zahtevi da Janukovič promeni odluku o sporazumu, kao da ne umanjuju razočarenje ulice i, što je najvažnije, ne ističu novog lidera sa dovoljno harizme kakvu su tokom „narandžaste revolucije” imali Viktor Juščenko i Julija Timošenko.

----------------------------------------------

Brisel odbija uključenje Rusije u razgovore EU i Ukrajine

Varšava – Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski izjavio je za jučerašnju „Gazetu viborču” da Brisel odbija da sa Rusijom pregovara o približavanju Ukrajine Evropskoj uniji, prenosi Beta.

„Za sebe lično mogu da kažem da prvi put imam posla sa dobrovoljnom molbom neke zemlje da joj se ograniči suverenitet”, kazao je Šikorski o predlozima nekih političara u Ukrajini da se i Rusija uključi u pregovore. „Odgovor je ne. EU suviše poštuje Ukrajinu i njen narod da razgovara o njenoj budućnosti sa trećom zemljom.”

----------------------------------------------

Merkelova: Kijev da osigura mirne demonstracije

Berlin – Nemačka kancelarka Angela Merkel zahteva od predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i ukrajinske vlade da učine sve kako bi osigurali pravo na slobodno izražavanje mišljenja i mirne demonstracije, preneli su juče nemački mediji.