Mašina za rasipanje novca

Svi znamo da Vlada Srbije rasipa novac poreskih obveznika. Ipak, odnedavno je javnost dobila više informacija o institucionalnom dizajnu koji je Ministarstvo privrede razvilo tokom prethodne decenije kroz koji je novac trošen na nejavne svrhe. Radi se o skupu institucija koji čine Ministarstvo privrede, Fond za razvoj, SIEPA i Agencija za privatizaciju. Taj skup institucija slikovito nazivam „mašinom za rasipanje para”. Od mehanizma po kome su te četiri institucije trošile javni novac zastajao je dah.

Mašinu je predvodio Fond za razvoj, osnovan još devedesetih godina. Evo samo nekih činjenica. Fond za razvoj ima 61 zaposlenog i oko 20.000 izdatih kredita. Može li jedan zaposleni da, u proseku, vodi računa o 327 kredita? Sredstva Fonda za razvoj su oko dve milijarde evra.Od toga je 60 odstonenaplativo. Fond jespiskao oko milijardu evra, delivši kredite koji se nikada neće vratiti.

Ko su bili dobitnici tih kredita? Jedan deo su bili obični privrednici koji su nekada mogli, a nekad nisu mogli da vrate kredite. Klijenti su takođe bili preduzeća u restrukturiranju (koja je trebalo da se privatizuju). Međutim, postojala je i treća vrsta klijenata — preduzeća koja poseduju tajkuni, i preduzeća koja poseduju političari ili njihova rodbina. Šta mislite, kako su trošili kredite koje nisu vraćali? Kako su se odužili onima koji su im omogućili da ih uzmu pa ne vrate? Pitanja su retorička. Novac od ovakvih kredita usmeravao se delom u proizvodnju, a delom u stranačku kasu i privatne džepove. Fond nije imao razrađen mehanizam selekcije privrednika koji dobijaju kredite. Krediti su deljeni kapom i šakom, a sami krediti nisu kontrolisani. Nije ni čudo da je milijarda evra kredita nenaplativa. Tako se rasipa novac poreskih obveznika za lične i stranačke potrebe.

Javnost se u poslednjih nekolikonedelja upoznala sa detaljima iz rada SIEPA, agencije koja je (zajedno sa ministarstvom) diskreciono odlučivala o subvencijama, nameštala tendere, a kontrolu izvršenja subvencija nikada nije obavljala. Subvencije po zaposlenom su davane stranim investitorima koji bi najpre kupili neko društveno preduzeće, otpustili sve radnike iz njega (koji su morali da od države dobiju otpremninu), a onda iste te radnike ponovo zaposlila i od SIEPAuzela subvenciju po svakom zaposlenom.

Ništa manje se rasipnički nije ponašalo Ministarstvo privrede koje je dizajniralo mašinu. Samo ministarstvo je veliki deo svog budžeta trošilo na subvencije. Razume se, kao i u slučaju SIEPA, i ono je imalo diskreciono pravo da selektivno dodeljuje subvencije iz svog budžeta. Samo u avgustu, kada se već znalo da će prethodni ministar morati da napusti vladu, iz budžeta ministarstva raspodeljeno je 120 miliona evra subvencija.

Agencija za privatizaciju nije imala ovlašćenje dodele kredita ili subvencija, ali je na jedan indirektan način takođe rasipala novac poreskih obveznika time što je prodavala preduzeća ispod cene,čime je oštetila državni budžet. Agencija je skoro potpuno obustavila proces privatizacije, omogućujući preduzećima u društvenom vlasništvu da žive na sistemu subvencija Fonda za razvoj, a da ništa ne proizvode. Zaposleni u tim preduzećima su naviknuti da ne moraju ništa da rade, a da ipak dobijaju platu. Za 13 godina, stvorena je čitava armija ljudi zavisnih od subvencija i jeftinih kredita (koji ne moraju da se vrate). Fond za razvoj se praktično pretvorio u fond za socijalnu pomoć, što je samo bila maska za pravdanje postojanja mašine za rasipanje para koja je finansirala stranačke preduzetnike i njima bliske privrednike.

Agencija je prodavala preduzeća daleko od očiju javnosti. Proces prodaje bio je sve štetniji i štetniji po državu Srbiju, jer je uz prodato preduzeća pride često išlo i zemljište koje nije uračunato u cenu ili se celo preduzeće prodavalo ispod cene (Vršački vinogradi). Umesto da sprečava prodaju preduzeća ispod cene, Agencija se izvrgnula u svoju suprotnost, obezbeđujući prodaju ispod cene. Za niz takvih privatizacija posle 2004. godine i dalje niko nije odgovoran.

Kako znamo kakvi su efekti rada mašine za rasipanje para? U ekonomiji se to često može lako utvrditi. Mašina je napravljena da bi podstakla privredni rast i povećala zaposlenost. Kakvi su njeni efekti u periodu 2009–2013? Prosečan privredni rast u datom periodu je negativan (-0,8 odsto). Stopa nezaposlenosti je u oktobru 2009. iznosila 16,4 procenta, a u aprilu 2013. godine 24,2 odsto. Mašina nije donela privredni rast i veću zaposlenost. Brojevi su neumoljivi. Ne morate da budete stručnjak da biste razumeli njihovo značenje.

Profesor na Fakultetu političkih nauka, savetnik ministra privrede