Kojim šorom hodaš

Dok su se puške i tenkovi uveliko ohladili od savremenih balkanskih ratova i političkih prevrata, duhovi iz prošlosti i dalje ratuju na ulicama srpske prestonice. Kralj Milan je još pre nekoliko godina pokorio srpske vladare, uključujući i maršala Tita, kralj Aleksandar se izborio sa revolucijom, dok je kneginja Ljubica nedavno i skoro nečujno izgurala Jovu Zmaja iz dela njegove ulice.

Iako mnogi tvrde da je promena naziva ulica isključivo srpski "recept", iskustva drugih postkomunističkih zemalja, ali i pojedinih razvijenih država, svedoče suprotno. Tokom devedesetih godina brojnim ulicama u Pragu, Varšavi, Budimpešti i Moskvi promenjeni su nazivi, dok su, nasuprot tome, ulice širom nekadašnje Istočne Nemačke zadržale duh komunizma.

Sedamnaest godina od ujedinjenja Nemačke, turista koji obilazi unutrašnjost nekadašnje Istočne Nemačke mogao bi da pomisli da komunisti i dalje vladaju jer najvažnije ulice u većini sela nose imena Roze Luksemburg, Ernsta Telmana, bivšeg šefa partije, a česte su i Ulice prijateljstva, posvećene savezništvu Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke. Padom Berlinskog zida, brisanje komunističkih imena sa glavnih ulica i trgova dogodilo se samo u gradovima, dok su aktivisti za ljudska prava, koji su 1953. godine poginuli u pobuni protiv represije, uspeli su da dobiju samo 16 ulica u celoj Nemačkoj.

Da preimenovanje ulica iz političkih razloga nije samo balkanski recept svedoči i primer iz SAD iz prve polovine prošlog veka. Naime, Hamburg avenija u Bruklinu u Njujorku preimenovana je u Vilson aveniju čim su SAD ušle u Prvi svetski rat protiv Nemačke.

Promene političkih režima često bivaju uzrok rasprostranjenih promena naziva ulica. Tako su 1980. godine, kada je Zimbabve dobio nezavisnost, mnoge ulice sa imenima iz vremena britanskog kolonijalizma dobile imena po zimbabveanskim nacionalnim vođama.

Međutim, prema rečima Jovana Ćirilova, dramaturga i nekadašnjeg predsednika Komisije za spomenike i imena ulica, u svetu smo jedinstveni po načinu kako menjamo ulice.

– Svaka manja ili veća politička promena u našoj zemlji predstavlja dovoljan razlog za preimenovanje pojedinih ulica, a budući da se bezmalo svake decenije kod nas dešavaju neki politički potresi i promene naziva ulica su česte. U ozbiljnim državama, poput Francuske i Velike Britanije, promena naziva ulica predstavlja "izuzetak izuzetka". Čak je i Rusija, posle pada komunizma, pronašla mnogo bolje rešenje od našeg. Naime, jednim zakonom, koji važi za celu državu, Rusi su vratili sve nazive ulica iz vremena carske Rusije, dok je svaka ulica koja je prvi put dobila ime u komunističkom periodu zadržala taj naziv. Tako su Rusi jednim potezom i po jednom kriterijumu rešili taj problem, a ne kao kod nas, gde se preimenovanje ulice odvija u nekoliko navrata – kaže Ćirilov, kojem su Beograđani godinama prebacivali što je početkom devedesetih godina Ulici maršala Tita dao naziv Srpskih vladara, a nije vratio staro ime Kralja Milana.

Prema njegovim rečima, tada se insistiralo na skidanju Titovog imena, ali ne i na vraćanju starog imena. Zbog toga je, kaže Ćirilov, on namerno smislio nespretno ime, znajući da će doći vreme kad će moći da bude vraćeno tradicionalno ime koje je ulica imala od 1888. do 1949. godine.

– Međutim, kod nas se ovakve promene često rade na prečac, a pri tom ne bi trebalo po svaku cenu vraćati staro ime neke ulice. Upravo to se skoro dogodilo kada je elitnom delu Zmaj-Jovine vraćeno ime Kneginje Ljubice, što je izazvalo revolt mnogih. Ne samo što je taksistima teško da se snađu, već su svi navikli na to ime i emotivno su se vezali – kaže Ćirilov.

Deo Zmaj-Jovine, odnedavno Ulica kneginje Ljubice, prema svemu sudeći, mogla bi da  doživi sudbinu Šeste avenije u Njujorku, kojoj se novo ime nije "primilo" među Njujorčanima. Naime, gradske vlasti su 1945. godine Šestu aveniju nazvali Avenija Amerika, ali se ime nije nikada zapatilo u narodu, tako da su ova dva naziva sada ravnopravno u upotrebi. Sličnu sudbinu doživela je Sedma avenija na Menhetnu, čije drugo ime je Modna avenija, a na uličnim tablama i putokazima su oba imena.

Iako promena imena ulica često izazove burne polemike, Branislav Belić, predsednik Gradske komisija za spomenike i imena ulica, kaže da su u Beogradu sve promene izvršene na predloge građana, odnosno grupe građana, mesnih zajednica i pojedinih institucija.

– Većina ulica koje su dobile novo ime su one koje su dosad imale obezličena imena, kao što su Pretok nova, Slatina nova, kao i one koje su se određivale opisnim nazivom prema položaju u odnosu na druge ulice. Uveravam sve da nije u pitanju promena istorije jer svako ima neku svoju želju i nije lako Komisiji da usaglasi sve zahteve. Na primer, u Sremčici smo želeli da obeležimo neka mesta sa Kosova i Metohije, ali građani nisu želeli pa su dali svoje predloge. Deo njih je usvojen  – objašnjava Branislav Belić, predsednik ove komisije i dodaje da za promenu ulica postoji duga procedura.

Kad inicijativu prouči stručni deo komisije, predloženi naziv prihvata Gradska komisija, a posle saglasnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, konačnu odluku usvaja Skupština grada.

Ipak, u srpskoj prestonici je preimenovanje Bulevara Avnoja u Bulevar Zorana Đinđića postalo prava dnevnopolitička tema. Od filozofiranja o istoriji, partizanima i četnicima, potom o ulozi Avnoja i da li svaki od sedam sekretara SKOJ-a baš mora da ima ulicu u Beogradu u javnosti se stiglo do procenjivanja i često prljanja lika i dela ubijenog premijera. Protivnici ovog preimenovanja navodili su da još nije prošlo dovoljno godina od Đinđićeve smrti, kao i to da se on na sednici Skupštine grada 1997. godine izjasnio protiv preimenovanja ulica u Novom Beogradu.

Prema rečima Jovana Ćirilova, to preimenovanje uopšte ne zaslužuje veću raspravu.

– Zbog sećanja na Zorana Đinđića i na sve što je uradio uopšte ne bih ulazio u raspravu o promeni imena tog bulevara. Svaki komentar bi bacio senku na Zorana Đinđića – kaže Ćirilov.

Inače, slična rasprava je izbila i u Hrvatskoj kad su pojedini članovi SDP-a zahtevali da se Ivici Račanu oda počast davanjem ulice. Međutim, njegova porodica je saopštila da u ovom trenutku ne smatraju da na taj način treba čuvati uspomenu na Ivicu Račana.

Međutim, dok se na našim prostorima i dalje vodi rasprava koliko godina posle smrti neko može da dobije ulicu sa svojim imenom, svetski bogataši su sve zainteresovaniji da pojedine ulice nose njihova imena za života. Tako se Donald Tramp, nekrunisani car nekretnina, bori da se Okeanski put u Kaliforniji preimenuje u Trampov nacionalni put, jer ova saobraćajnica vodi do Trampovog nacionalnog golf-kluba, vrednog 250 miliona dolara.

Da i u svetu dnevna politika može da se umeša u odluke o imenima ulica svedoči nedavni primer u San Francisku. Naime, u medijima se povela debata da li bi trebalo Bušovu ulicu preimenovati jer pojedini turisti smatraju da je ta ulica nazvana po aktuelnom predsedniku ili bar njegovom ocu, dok je San Francisko većinski protiv aktuelne administracije.

Ipak, rasprave o imenima ulica u našoj čaršiji imaju drugačiju "boju" i postaće večita tema u svakodnevnim ozbiljnim i neozbiljnim diskusijama, budući da u Beogradu postoji više od 200 "ulica-duplikata" i oko 650 bezimenih ulica. Osim toga, u Sremčici su mnoge ulice dobile ime po porodicama osnivača ovog naselja poput Petrovića, Jovanovića i Zarića, tako da neće biti čudno ako se neki Đorđević doseti i počne javni protest zbog toga što mora da živi u ulici svog komšije Gajića.
Nenad Radičević

--------------------------------------------------------------------------

Ratnici protiv maslačaka

Novi Sad – Ministarstvo za državnu upravu i samoupravu u Vladi Republike Srbije odbilo je da se saglasi sa odlukom Komisije za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi Skupštine  Novog Sada, donetoj 30.  marta ove godine, da se ulici Nova 108 u gradskom naselju Veternik dodeli naziv Ulica Mladena Bratića, a Ulici klisa 5 naziv Ulica Veljka Milankovića. Obe odluke usvojio je novosadski parlament bez rasprave, na sednici održanoj još trećeg aprila, ali s obzirom na to da je u međuvremenu funkcionisala takozvana tehnička republička vlada,  zahtevom ovdašnje opozicije u gradskoj skupštini da se  poništi ta odluka,  koja je već duže vreme opterećivala novosadsku političku scenu, pozabavilo se tek novo ministarstvo, odnosno aktuelni resorni ministar Milan Marković.

Ova odluka stranaka na vlasti, predvođenih Srpskom radikalnom strankom, toliko je razbuktala strasti na političkoj sceni Novog Sada da se oglasila i rodbina jednog od predloženih (Veljka Milankovića) tražeći da se prekine rasprava o njemu ,,jer Veljku to i ne treba, pošto je još za života podigao sebi spomenik".

Podsetimo, general bivše JNA  Mladen Bratić, komandant Novosadskog korpusa, poginuo je u borbama oko Vukovara 1991. godine pod okolnostima koje tada nisu saopštene (u javnosti se pominje da se to dogodilo dok je predvodio tenkovsku jedinicu). Veljko Milanković bio je komandant paravojne jedinice ,,Vukovi sa Vučjaka′′, a poginuo je borbama u Kninskoj krajini 1993. godine.

,,Ne ulazeći u detalje biografija i lične karakteristike osoba po kojima su navedene ulice, odlukom Skupštine Novog Sada, dobile nove nazive, ali imajući u vidu posledice akcija i operacija u kojima su učestvovali, od ministra smo zatražili da ne da saglasnost na odluku gradskog parlamenta iz više razloga", kaže odbornik Aleksandar Radonjić iz G17 plus, partije koja se zajedno sa Demokratskom strankom, Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Srpskim pokretom obnove i grupom građana ,,Za bolji Petrovaradin" obratila nadležnom ministarstvu.

Predstavnici ovih stranaka kažu da je odluka, pre svega, suprotna predlozima koji su dali građani koji žive u tim ulicama, a koje, kako ističu, nadležna gradska komisija nije ,,uzela u razmatranje". Stanari Ulice klisa 5, na primer, dostavili su tri predloga: Diogenova ulica, Ulica maslačaka i Ulica dobre nade.

,,Umesto toga, dobili su naziv ulice po komandantu paravojne formacije. Demokratija u kojoj građani ne mogu da utiču čak ni na naziv ulice u kojoj žive jednostavno nije demokratija", ukazuje Radonjić.
S. Živković