Pučini i Belini na Kolarcu

Tenor Zoran Todorović je u dve prethodne decenije obišao svet kao Rodolfo u „Boemima”, Lenski u „Onjeginu”, Alfredo u „Travijati”, Vojvoda u „Rigoletu”, Don Hose u „Karmen” itd. Mada je rođen Beogradu, održaće prvi put solistički koncert u našoj prestonici, večeras u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, u ciklusu „Velikani muzičke scene”. Uz pratnju Gudača Svetog Đorđa izvešće solo pesme  Pučinija, Belinija i Tostija, u obradi za glas i kamerni orkestar.

Na Visoku školu za muziku i glumu u Frankfurtu Todorović se uputio zahvaljujući tetki koja je živela u Nemačkoj i  samoinicijativno ga prijavila na prijemni ispit, i to direktno iz Muzičke škole „Mokranjac”. Nakon usavršavanja u Minhenu, prvi angažman je dobio u Detmoldu, a potom u Nacionalnom teatru u Hanoveru. Todorović kaže da je tada bio toliko zadovoljan tim poslovnim angažmanom, da nije ni sanjao o nekoj svetskoj karijeri. Ipak, ona se dogodila.

Danas, naš tenor nastupa u 40 opera godišnje sa slavnim pevačima i dirigentima širom sveta. O koncertu u Kolarcu za „Politiku” je izjavio:

– Napraviti nešto što nije svakodnevno bilo mi je na srcu, tako da sam stupio u kontakt sa Gudačima Svetog Đorđa. Dogovorili smo se da program, koji je inače pisan za glas i klavir, bude aranžiran za glas i gudački orkestar. Tako će u ovakvom izdanju naš koncert biti  evropska premijera. Izvešću devet Pučinijevih solo pesama, ali i  Belinijeve i Tostijeve takođe. Planiram da ovaj program  ponudim  festivalima u Evropi.

O tome ko je u početku karijere vodio računa o glasu, naš tenor kaže da mu je veoma pomogao profesor Hano Blaške na Akademiji u Minhenu. S obzirom na to da je tada kao student bio bez velikih sredstava, saopštio mu je da neće moći da plaća časove kod njega, a Blaške je odgovorio:

– Ne, i ne moraš, platićeš mi jednom divnom karijerom.

Na početku karijere nije bilo lako stići do prvog angažmana, o čemu nam je ispričao:

– U maloj operskoj kući u Detmoldu su mi, nakon audicije, ponudili otvoren repertoar, da za dve godine otpevam sve što me zanima. Potom sam u Nacionalnom teatru u Hanoveru šest godina bio tenor i smatrao da mi je to sasvim dovoljno. Ipak, na jednom koncertu čula me je poznata operska umetnica Veselina Kasarova, a njena agencija me je potom predložila velikim operskim kućama, kao što su Milanska skala, Bečka i Pariska opera. U prvom momentu sam dobio krila, govorili su mi da imam glas za svetsku karijeru i u roku od šest meseci karte za moj koncert bile su rasprodate za naredne tri godine.

Ipak, velike karijere imaju i kriznih momenata.

– Našao sam se u društvu najvećih svetskih pevača kao što su Edit Gruberova, Džun Anderson, Violeta Uramana, Elena Garanča, Sonja Ganasi, i dirigenata Zubina Mehte, Lorena Mazela, Kladuija Abada i shvatio da imam veliku odgovornost. Umetnička kriza je stigla nakon deset godina, tada mi je pomogao italijanski bariton  Bruno Pola. Pronašli smo problem i „otvorili” moj glas onako kako ga danas koristim.

Todorovićev već sada zna kakav je njegov repertoar u naredne dve godine:

– Dodajem svom repertoaru u proseku tri nove uloge po sezoni, ali to zavisi i od ponuda operskih kuća. Tako ću 2014. početi sa Betovenovim „Fideliom”, sa ulogom Floresta koju nisam pevao do sada, potom dolazi „Firentinska tragedija” od Aleksandra Zemlinskog u Torinu i Monte Karlu 2015. Vagnerovog „Parsifala” sam  prošle godine izveo i pevaću ga ponovo u Buenos Ajresu, a stigla je i ponuda iz Bajrojta za operu „Majstori pevači”. Činjenica da sam ni iz čega izgradio karijeru, doživeo poštovanje kolega i  direktora operskih kuća, čine me zadovoljnim.