Lepotica dana i razuzdani toreador

Berlin – Za filmsku divu Katrin Denev (1943) Rože Vadim je svojevremeno rekao da poseduje anđeoski eroticizam, Polanski je tvrdio da ona izgleda kao seksi devica, dok je književnica Fransoaz Sagan smatrala da Katrin sa svojim francuskim šarmom osvaja Amerikance, a Francuze sa svojom „američkom lepotom”. Na sva ova sećanja, ikona savremenog francuskog i evropskog filma, dete glumaca (rođena kao Katrin Fabijen Dorleak iz braka pozorišnih glumaca) i majka glumaca (Kjare i Kristijana), samo će se nasmejati i reći da se uvek osećala kao „dobri mali vojnik koji se stalno nešto žali i pomalo je defetista, ali uvek ponovo kreće u bitku, jer je film važniji od svega”.

Glumici, koja je slavu stekla filmovima „Šerburski kišobrani”, „Lepotica dana”, „Tristana”, „Poslednji metro”, „Glad”, „Indokina” i koja je do sada ostvarila više od  sto filmskih uloga, Evropska akademija za film u svom 26. izdanju dodeljuje joj statuetu EFA za životno delo. Uoči svečane ceremonije u Berlinu, organizovana je projekcija filma o Katrin Denev kroz koji se moglo potvrditi i ona Deplešenova definicija glumice kao „zaštitnog znaka pogleda autora s kojim radi”.

Pedro Almodovar

„To je upravo tako. Uvek sam naginjala ka tome, možda i zato što nikada nisam išla u filmsku školu niti sam se družila sa glumcima, osim sa mojom sestrom. Zato sam uvek bila na rediteljskoj strani ili strani scenarista” , komentarisala je Katrin Denev na prijemu u Ambasadi Francuske u Berlinu, upriličenom u čast Evropske akademije za film. „Volim da radim sa rediteljima na razvoju lika koji treba da igram, jer od trenutka kada pročitam scenario u mojoj glavi se vrte krugovi ideja”, kaže Katrin dodajući da je važno znati da ona nije „opsednuta likovima koje igra” i da nikada nije imala „problem da uveče izađe iz lika i mirno legne da spava”.

U nedavnom intervjuu za „Politiku” podsetila sam je da je reditelj Fransoa Trifo o njoj jednom napisao: „Katrin nije cvet. Žena, cveće, to su gluposti. Još manje je ona buket. Katrin je vaza, u koju publika stavlja buket”, a Katrin Denev je to prokomentarisala:

– Trifoova ideja o vazi je veoma tačna, ja počinjem od prazne bele stranice, nesposobna da odlučim šta je moj lik. Ideje dolaze postepeno, stvari se u mom umu zaokružuju, narastaju. Nikada unapred ne mislim o publici, a ona jeste ta koja će svojim reakcijama da napuni tu moju „praznu vazu”. Film je bio Trifoova strast. Film i glumci iznad svega. Zato sam sa njim najbolje radila.

Uz Katrin Denev Evropska akademija za film posebno nagrađuje i španskog filmskog reditelja Pedra Almodovara i to Nagradom EFA za evropski doprinos svetskom filmu. U intervjuu za „Politiku” Almodovar izražava zadovoljstvo što ga Evropa svojata kao svog iako, kako kaže, „nije nikada otišao predaleko od rodne La Manče ili Madrida u kojem živim četrdesetak godina”.

Filmska Evropa, međutim, smatra da njegovi filmovi nisu samo odigrali važnu ulogu u oblikovanju filmskog puta Španije, već i samog evropskog filma. Evropa se ponosi Almodovarom, srećna je zbog njegovih uspeha i na američkom, ali i na azijskom filmskom tlu i sa razlogom ga smatra filmskim rediteljem sveta. On lično, nikada ne zaboravlja svoje rodno selo u pokrajini La Manča (24.septembra 1949), svoja prva iskustva u nezavisnom pozorištu, andergraund časopisima u kojima se, usred diktature, širila španska demokratska misao, kao i sa Super-8 kamerom sa kojom je snimao svoje prve filmove.

– Od svog osnivanja Evropska akademija za film je bila veoma velikodušna prema meni i mojim najbližim saradnicima, sa kojima delim radost ove nagrade i iskazujem ogromnu zahvalnost”, kaže reditelj, dok ga EFA podseća da je za svoje filmove osvojio gotovo svaki evropski „oskar“, baš kao što su „evropske oskare” osvajali i njegovi glumci.