Lekari pod moralnom anestezijom (I)

Od 1. januara 2009. godine biće ukinuto pravo na dopunski rad lekara. Doktori će morati da se odluče da li će svih osam sati raditi u državnoj ustanovi ili pola radnog vremena u državnoj, a pola u privatnoj ordinaciji. Takođe, više neće biti i mogućnosti da se, kao do sada, u slučaju ordinacije "Ilić" – radi u porodičnoj manufakturi. Iako niko ne želi da tvrdi da je ova odluka u direktnoj vezi sa smrću trogodišnje Anje Grahovac, činjenica je da je ovaj nesrećni slučaj pokrenuo pitanje dokle će lekarima iz državnih ustanova biti dozvoljeno da rade i u više privatnih zdravstvenih ustanova, kao i da li mogu kvalitetno da obavljaju lekarski poziv "od jutra do sutra".

Dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da se ne oseća lično odgovornim za smrt Anje Grahovac i tvrdi da je učinio apsolutno sve što je bilo u njegovoj moći. On zamera stručnim udruženjima što nisu osudila prekršaj lekarske etike i što Lekarska komora Srbije nije sazvala hitnu sednicu, već je najavila da će se ovaj slučaj razmatrati tek 2008. godine!

Iako su i privatni lekari i ministar zdravlja u ovom slučaju pozvali na odgovornost čak i medije, činjenica je da Klinika "Perfekta" i ordinacija "Ilić" nisu imale dozvolu za obavljanje intervencije na oku i da oftalmolog KBC "Zvezdara" nije imao dozvolu za rad u privatnoj praksi.

Takođe je činjenica i da lekari retko sedaju na optuženičku klupu. Ministar zdravlja, međutim, ne slaže se sa našom primedbom da se u Srbiji lekarima retko sudi. Ipak, odgovor na pitanje koliko je lekara zbog nesavesnog lečenja na sudu, kaže, ne treba da da ministar zdravlja, već organi pravosuđa. Ono što se zna jeste da svake godine Sudskomedicinski odbor, kao najmerodavnije telo na Medicinskom fakultetu, zbog sumnje na grešku u lečenju, razmatra i do 15 pritužbi, odnosno spornih lečenja ili medicinskih postupaka i dodaje da to nije mali broj.

Inače, za osnovni oblik krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći, kada je urađeno sa umišljajem, zakon predviđa zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine. Ukoliko se utvrdi da je optuženi ovo delo počinio iz nehata on može da bude kažnjen novčano ili kaznom zatvora do godinu dana. Ovo krivično delo ne odnosi se samo na lekare nego i na druge zdravstvene radnike.

Krivični zakon Republike Srbije predviđa i krivično delo neukazivanja lekarske pomoći. U zavisnosti od oblika ovog dela koje mu se stavlja na teret, optuženi može da bude osuđen na novčanu ili čak osmogodišnju zatvorsku kaznu.

Najstrože zaprećene kazne predviđene su za teška krivična dela protiv zdravlja ljudi. Počiniocu ovog krivičnog dela preti kazna zatvora od jedne do čak 12 godina.