Buš: Verujem Putinu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. jula – Šefovi Bele kuće i Kremlja, Džordž Buš i Vladimir Putin, priredili su dvodnevnu stratešku egzibiciju: dok ceo svet primećuje da su "odnosi između SAD i Rusije gori nego ikad posle hladnog rata", njih dvojica su se javnosti prikazali kao dva partnera nepomućene lične bliskosti. Sve je vrcalo, zapazili su reporteri, od izraza uzajamnog razumevanja, gestova dobre volje i neprotokolarnosti, kao da se njihove politike ne sudaraju oko niza međunarodnih pitanja i merila za određivanje savremenog, globalnog i lokalnog odnosa snaga…

Verujem Putinu, iako povremeno govori nešto što ne volim da čujem, ali znam da uvek govori istinu… tako da je lakše naći zajednički pristup, precizirao je danas Buš u odgovoru na pitanje novinara koji su insistirali da definiše lični odnos s ruskim predsednikom u vreme naglašenih neslaganja između Vašingtona i Moskve. Ne sviđa mi se sve što on kaže, kao što se ni njemu ne dopada sve što ja kažem, ali iskazujemo međusobno poštovanje, dodao je američki predsednik.

Verujem da se naši odnosi razvijaju normalno… da se potpuno razlikuju od onih koje su imali Sjedinjene Države i Sovjetski Savez, i da ne gledamo jedni na druge kroz sisteme naoružanja, ocenio je Putin. I poručio: "Sada razmatramo mogućnosti uspona naših odnosa na potpuno novi nivo, što uključuje i vrlo poverljiv i vrlo osetljiv dijalog o svim pitanjima međunarodne bezbednosti, uključujući i pitanje raketne bezbednosti".

Šta bi sve tako harmonizovane izjave mogle da znače – tek će se videti. Utisak je da su nastupom pred novinarima dvojica lidera – neformalno odevenih, u košuljama bez kravata i sakoa – hteli da uvere širu javnost da o svemu mogu da razgovaraju bez problema iako je među njima problema napretek. Pri tom su se ispoljila tri, reklo bi se, iznenađenja.

Prvo, nijednom rečju nisu pomenuli Kosovo, iako je ono obostrano najavljeno kao jedna od glavnih tema njihovog sastanka, početog juče po podne u letnjikovcu Bušovog oca, u mestu Kenebankport na severoistočnoj atlantskoj obali SAD. Ta okolnost bi mogla da se različito tumači – da je to pitanje ostavljeno da se razmotri za vreme ručka koji je predstojao, ili da je dogovoreno da se ne pominju stvari koje bi doprinele utisku da su odnosi dveju sila i dalje u neprevaziđenim teškoćama, ili…

Glavnina iskaza Buša i Putina bila je posvećena drugim dvema nagoveštenim ključnim temama – Iranu i raketnom štitu. Takođe s manje očekivanim akcentima. U prvom slučaju je obodren izgledao Amerikanac, a u drugom je dodatnu inspiraciju pokazao Rus.

Došlo je, čini se do izvesnog približavanja dve sile u pristupu Teheranu i njegovim spornim nuklearnim planovima. Mera tog približavanja nije baš najjasnija, ali je Buš našao za potrebno da, tim povodom, istakne: "Kad su Rusija i SAD na istoj liniji, to obično ima efekta". Rekao je da računa na podršku Moskve da se Teheranu, čiji "režim izaziva međunarodne norme", pošalje "jasna i snažna poruka". Predsednik SAD se zalaže za  strože sankcije, prema kojima je Moskva rezervisana, u Savetu bezbednosti UN.

U polemici oko raketnog štita, koje SAD planiraju da postave u Češkoj i Poljskoj, Putin je opet "izvukao adut iz rukava" kao i nedavno kad je ponudio da s Vašingtonom zajedno postavi takav sistem u Azerbejdžanu, a ne u centralnoj Evropi, kako žele SAD, gde ga smatra pretnjom Rusiji. Sada je predložio šire konsultacije sa evropskim zemljama o tom pitanju, da se ka rešenju ide kroz Savet za saradnju Rusije i NATO-a, a da centri za razmenu informacija budu u Moskvi i "na primer" u Briselu. Nagovestio je i spremnost za modernizaciju radarske stanice u Azerbejdžanu – susedu Irana čije eventualne projektile SAD žele da "presreću" štitom – pa da u toj kombinaciji "ne bi bilo potrebno postavljanje raketnih presretača" u centralnoj Evropi. Buš je te ideje okarakterisao kao "zanimljive", ali je ostao pri stavu da treba postaviti predloženi sistem u Češkoj i Poljskoj…

Prethodne večeri je bilo viče saglasnosti. Prijatnost neformalnosti u ophođenju potvrdio je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Večeru – uz učešće nekolicine saradnika dvojice predsednika i Bušovih roditelja u ulozi privatnih domaćina – on je ocenio, prihvativši nadimak lansiran u lokalnoj javnosti, kao "jastog samit", asocirajući tako na glavni specijalitet posluženja.

Razgovor za trpezom – na kojoj su, uzgred budi rečeno, bile i sabljarke i pita od borovnica – ministar je novinarima okarakterisao i kao "iskreno prijateljski" i "informativnu i pozitivnu konverzaciju". Prema izveštajima ruskih novinara, istaknuta je i obostrana rešenost "da se učini sve da se osigura kontinuitet i razvoj bilateralnih odnosa". Postignuta je, po tim verzijama, i saglasnost da odnosi SAD – Rusija "ne treba da budu taoci izbornih kampanja u dve zemlje".

Misli se na predsedničke izbore – ruske u martu a američke u novembru sledeće godine – zbog čega mnogi posmatrači sugerišu da je dvojici lidera ovo jedna od poslednjih prilika da odnose između njihovih država usmere ka "normalnom koloseku", kako im u istoriji ne bi bilo zapisano da su ih pokvarili. Dve sile, podseća se, solidno sarađuju na nekim poljima kao što su borba protiv terorizma i zalaganje za neširenje oružja masovnog uništavanja…

Pojedini ovdašnji eksperti zameraju Bušu što je Putinu pružio vanredno gostoprimstvo, posle "oštrih reči" ruskog predsednika na račun spoljne politike SAD, a tome se juče pridružio i komentator "Vašington posta". U tom napisu se šefu Bele kuće prebacuje da primenjuje "diplomatiju don Korleonea" (iz filma "Kum") po kojoj "prijatelja treba držati blizu sebe, a neprijatelja još bliže".

Drugi ukazuju na važnost strateške novosti – da je Rusija u poslednje vreme primetno ojačala i povećala uticaj u svetu. I da treba uzeti u obzir njene argumente da bude tretirana ne kao drugorazredna sila, već kao ravnopravni partner SAD.

--------------------------------------------------------------------------

Pecanje, sport i politika

Američki i ruski predsednik isplovili su jutros, zajedno s domaćinom Džordžom Bušom starijim, da pre debate o globalnim izazovima – zajedno pecaju. Da li su nešto ulovili i da li je ta rekreacija doprinela rekreiranju pogoršanih odnosa dve zemlje – tek će se pričati.

Zabeležena je druga vrsta nade. Buš stariji je, naime, svoj hobi – pecanje, preporučio kao aktivnost "podesnu da se ljudi upoznaju".

Ovde je, istovremeno, citirano Putinovo pridavanje važnosti – sportu. Pre polaska iz Moskve je, prenosi se, rekao da je "politika kao sport, arena za nadmetanje". I dodao da je pri tom "važno da nadmetanje bude po pravilima i zasnovano na uzajamnom uvažavanju interesa".
Momčilo Pantelić

--------------------------------------------------------------------------

Ban se nada rešenju

Ženeva – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je nadu da će Buš i Putin tokom susreta u Mejnu rešiti razlike u pogledu budućeg statusa Kosova. Prema njegovim rečima, "većina članica Saveta bezbednosti UN se slaže" da predlog UN kojim se Kosovu daje nezavisnost pod međunarodnim nadzorom nudi "fer i dobre izglede za budućnost ljudi na Kosovu", ali je od ključnog značaja da Rusija podrži plan. "Dalje odlaganje ili prolongiranje preporuka neće biti poželjno ne samo za mir i bezbednost na Balkanu, već i za evropske zemlje", dodao je on.
Beta–AP/AFP