Pravo na kritiku ili na reklamu

Krajem ove nedelje, kako je najavio predsednik parlamenta Oliver Dulić, trebalo bi da počne već dva puta odlagana rasprava o poverenju vladi. Inicijativu je pokrenula Srpska radikalna stranka, a neposredan povod bilo je hapšenje generala Zdravka Tolimira. Generalni sekretar Aleksandar Vučić najavio je, potom, da bi radikali mogli da zatraže i raspravu o poverenju predsedniku Srbije Borisu Tadiću, a zbog izvinjenja hrvatskom narodu za zločine devedesetih. Radikali, međutim, ni za jedno ni za drugo u skupštini nemaju većinu, jer su ih podržali samo socijalisti, pa se nameće i pitanje smisla otvaranja takve diskusije.

Možda je odgovor u podatku da je, recimo, sednicu na kojoj je za predsednika Skupštine izabran Tomislav Nikolić (SRS) gledalo čak dva miliona 900 hiljada građana, te da su opozicionari zaključili da nije naodmet još malo besplatnog marketinga, bez obzira na ishod rasprave.

Zato poslanik DS-a Boško Ristić očekuje da će radikali ovu priliku iskoristiti da raspravljaju i o predsedniku Republike i DS-a, i ne sumnja da će izneti teške optužbe i uvrede.

"To, samim tim, neće biti rasprava o poverenju, već o politici vlade, što je tema predizborne kampanje a ne parlamentarnog zasedanja. Naravno da će ta rasprava više ličiti na partijsku promociju nego na ozbiljan razgovor o radu dva kabineta, jer rasprava o vladi i predsedniku treba da se odnosi na to da oni obavljaju svoj posao po Ustavu i zakonu.

Ristić smatra da nije slučajno što SRS sada pokreće ovo pitanje, gubeći, po Ustavu, mogućnost da ga ponovo pokrene u narednih šest meseci. "Oni ne žele da raspravljaju o vladi i o njenim odlukama onda kada se bude rešavalo pitanje Kosova, jer će se do tada, po meni, SRS distancirati od sadašnjih izjava i pozivanja na rat", kaže Ristić za naš list. Po njemu, prvi i osnovni korak u sprečavanju "ovakvih zloupotreba parlamenta, treba da bude izmena poslovnika o radu čiji je cilj maksimalno skraćenje takvih rasprava uskraćivanjem prava poslanicima na javljanje po istoj povredi poslovnika više puta, kao i prava da se raspravlja van teme, što postoji u mnogim savremenim parlamentima", kaže predstavnik DS-a.

I Nadica Momirov, poslanica G17 plus misli da je zahtev SRS "čist politički marketing, uz to i u sukobu sa državnom politikom saradnje sa Haškim tribunalom". "Nema činjenica u njihovim obrazloženjima zahteva za raspravu. Sem toga, jasno je da svakoj vladi treba dati 100 dana da pokaže šta je uradila", kaže Momirov.

Potpredsednik Skupštine iz DSS-a Radojko Obradović ne smatra, međutim, inicijativu radikala ni "zloupotrebom" niti "marketinškim potezom", već "ustavnim pravom narodnih poslanika da traže raspravu o radu vlade".

Potpredsednik parlamenta iz SPS-a Milutin Mrkonjić kaže da ta stranka podržava svako iznošenje različitih stavova o radu vlade. On smatra da je takva rasprava konstruktivna i dobra za rešavanje problema i dodaje da će i socijalisti kritikovati rad vlade.

I poslanik LDP-a Ivan Andrić ocenjuje da bi rasprava mogla da pomogne u rasvetljavanju mnogih problema, ali da "do nje verovatno neće ni doći jer se pokazalo da vlada izbegava tu raspravu".

Na sve ove komentare, poslanik SRS Zoran Krasić kaže "da poslanici SRS koriste ustavno pravo smatrajući da je sada trenutak da se vlada kritikuje i nema nikakve veze sa izbegavanjem kasnije rasprave. A što se tiče većine, nikada ne možete da budete sigurni, znate da postoje potkupljivi poslanici".

Ivan Milošević, vlasnik agencije MC2 za lobiranje i marketing, smatra, ipak, da opozicija koristi svoje legitimno pravo da opstruira rad Skupštine, znajući da dugom raspravom mogu da uspore i rad vlade i samim tim navedu na zaključak da vlada ne valja.

– U srpskoj politici se glavna bitka ne vodi oko pitanja "šta" ili "kako" nego "kada", jer je vreme postalo ključni front – recimo, ne da li će, već kada će Srbija ući u EU, kada će biti rešen status Kosmeta, kada će biti predsednički i lokalni izbori, pre ili posle rezolucije o Kosmetu... Kada vlast najavljuje brzo rešavanje problema, opozicija svoju bitku vodi baš na tom terenu – pokušava da uspori donošenje odluka. Neverovatno je samo da izostaje adekvatni odgovor vladajuće koalicije na takvu opstrukciju – kaže Milošević.

Direktor marketinške agencije "Ogilvi" Slavoljub Stanković podseća da svakako opozicija suštinski mora da želi i traži promenu vlasti. "Zato ova rasprava bez obezbeđene većine koja treba da pokaže da proevropska vlada nije dobra jeste znak nezrelosti, kratkoročne dobiti, ali – legitiman. Međutim, nema besplatne reklame i ovakvu političku reklamu plaćamo mi građani", ocenjuje Stanković.

--------------------------------------------------------------------------

Rekordna gledanost zasedanja

Tri važne skupštinske sednice tokom majskog formiranja vlade, propratio je nezabeleženo veliki broj gledalaca. Najviše građana propratilo je prvu sednicu 7. maja kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine. Za više od 16 sati sednicu je ukupno gledalo 2.920.000 građana. Zasedanje na kome je Nikolić razrešen 12. maja propratilo je samo 50.000 građana manje (2.580.000), dok je izbor gledalo ukupno 2.410.000 gledalaca.

Po podacima koje je "Politika" dobila od analitičara gledanosti RTS-a Miloša Kovačevića, samo dan nakon smene Nikolića, skupštinu je gledalo 1.530.000 građana a prosečna gledanost skupštinskih prenosa pre podne je između 630.000 i 1,44 miliona dok "večernje sednice" prati uglavnom više od milion građana. Inače, otkad postoji piplmetar ubedljivo je najgledanija bila sahrana Zorana Đinđića koju je ukupno gledalo 5.200.000 građana. Izborno veče uglavnom proprati oko 3,5 miliona građana.