Moja trupa mora uvek da iznenadi

Gradimir Pankov, u svetu priznati baletski umetnik i direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala, dobitnik je nagrade „Vip poziva” za 2014. godinu.

Ovo priznanje, koje već četvrti put dodeljuje Beogradski festival igre i „Vip mobile” domaćim   plesnim stvaraocima koji žive i rade u inostranstvu, Pankovu će biti uručeno 11. aprila  na 11. Beogradskom festivalu igre.

Tada će se publici predstaviti njegov Veliki kanadski balet iz Montreala, u Centru „Sava”, sa celovečernjim komadom „Minus jedan”, slavnog koreografa Ohada Naharina.

Gradimir Pankov je nastupao na velikim scenama nekadašnje Jugoslavije. Nakon uspešne igračke karijere u Nemačkoj, gde je ostvario zapažene role u baletima „Romeo i Julija”, „Pulčinela”, „Petruška”, „Popodne jednog fauna” i drugim radio je kao pedagog i umetnički direktor uglednih kompanija, među kojima se izdvajaju švedski Kulberg i finski Kraljevski balet.

Veliki kanadski balet na sceni

Prijateljstva sa koreografima Jiržijem Kilijanom i Matsom Ekom su umnogome odredila njegovu karijeru. Dolaskom u Veliki kanadski balet, pre 14 godina, on ostaje veran kreativnom i savremenom modelu umetničke direkcije. Iako je prevalio sedamdesetu godinu i dalje je aktivan.

Posvećen je spektru plesnih formi, a njegova kompanija donosi na scenu vrhunsku igru svetskih koreografa.

Kako ste doživeli vest da će vama pripasti nagrada „Vip poziva”?

To mi mnogo znači, jer nikada nisam izgubio vezu sa prostorom odakle sam došao, iako živim u inostranstvu godinama. Imam običaj da kažem, sa sarkastičnim humorom, da sam Jugosloven sa kanadskim i američkim pasošem! Ali, čak iako sam kanadski i američki državljanin, ostajem Jugosloven u srcu i nikada neću zaboraviti svoju matičnu zemlju.
 
Danas ste na čelu Velikog kanadskog baleta iz Montreala, čujemo da ste sproveli revolucionarne poteze?

Nikada nisam mislio da je ono što radim revolucionarno. To su bile reči „Njujork tajmsa”. Pragmatičan sam, dobrog duha, imam poseban osećaj za lepo i veoma pozitivan karakter. Američke kompanije nisu videle dela evropskih koreografa iz moje generacije i mlađih. Drugačije je to što sam na američko i kanadsko tlo doneo velike koreografije, ne samo evropskih, već i azijskih, američkih i kanadskih koreografa. Kreirao sam vrlo jedinstven repertoar za Veliki kanadski balet. To nas je podiglo na drugi, novi nivo u smislu međunarodnog renomea.
 
U vašoj biografiji akcenat je stavljen na saradnju sa  čuvenim koreografima Kilijanom i Ekom. U kom smislu su za vas bili značajni, čemu su vas naučili?

Moram da dodam Ohada Naharina na listu čuvenih koreografa, pored Eka i Kilijana. Kao direktor, imao sam cilj da predstavim njihove radove jer, naravno, oni su poznati. Osim toga, oni su moji dobri prijatelji. Većinu njih poznajem više od 30 godina! Oni se  veoma razlikuju međusobno – svaki ima poseban stil i pristup. Ali ono što im je zajedničko jeste izvanredan osećaj muzikalnosti u njihovim delima. Kilijana mogu lako da uporedim sa Mocartom.
 
Učestvovali ste u radu velikih baletskih ansambala. Koji su danas novi stilovi baletske umetnosti u svetu?

Već godinama mi je jasno da se plesne kompanije ne mogu više koncentrisati samo na jedan stil. U ovom vremenu brze cirkulacije informacija teško je držati samo jednu pravu liniju, bez obzira na to da li je ona klasična, neoklasična ili savremena. Čuveni Marijinski balet, Boljšoj, Kraljevski balet i Balet Pariske opere, svi oni imaju savremene komade u svom repertoaru, iako su to klasične kompanije. Mi ne možemo zaustaviti želju da imamo drugačije izazove pred sobom i da preuzimamo rizik. Tradicija nije dovoljno dobar izgovor za jednu umetničku instituciju, da postavi ograničenja i da se ne kreće u različitim pravcima.
 
Za vas kažu da duboko razumete umetnike. Šta obično zahtevate od njih, od ansambla i koreografa?

U igraču, osim talenta, tražim samodisciplinu i profesionalnost, koji predstavljaju način da se talenat premaši. Prepoznajem pravu zvezdu prema načinu na koji neko igra, a ne prema njegovom stavu „zvezde” i lošem ponašanju. U kompaniji cenim homogenost u grupi, sa prepoznatljivom individualnom ličnošću. Kod  koreografa tražim originalnost. Želim da imaju svoj koncept, svrhu i jasnu viziju o tome šta žele da kažu svojim komadom. Takođe želim da motivišu igrače. Nastojim da se moja trupa izdvoji i iznenadi publiku, svaki put.