Jezda i Berni

Jezdimir zvani Jezda i Bernard zvani Berni, nikada se nisu upoznali. Ili možda jesu? Sasvim je, naime, moguće da je američka bankarska legenda, ražalovana u prevaranta stoleća, izučavala žitije glasovitog gazda Jezde.

Video sam Jezdimira Vasiljevića pre nekoliko dana u jednom od beogradskih kafića. Povijen, teško je hodao, oslonjen na štap. „Polako odlazim sa ovoga sveta”, rekao je kratko avanturista sa bar nekoliko lažnih belosvetskih biografija koji je devedesetih godina prošlog veka piramidalnom bankom „Jugoskandik” ojadio stotine hiljada ljudi.

Siromašni i promrzli, čekali su satima ispred ekspozitura tog opsenara koji se rado slikao kao mafiozo s mašinkom iz doba prohibicije. Tek da simbolično poruči da će „Jugoskandik”, kad-tad, ispucati poslednji sitniš. Bilo je i tada razumnih ljudi, koji su uzalud objašnjavali da tako visoke kamate ne daju ni narko-dileri i da se lopovska piramida mora srušiti sama od sebe.

Bernard Mejdof se nije slikao kao Dač Šulc. Naprotiv, nosio je basnoslovno skupu i otmenu odeću i gajio imidž nedodirljivog. Uživao je izvanrednu reputaciju u najrazvijenijoj zemlji na svetu a masa dobrostojećih Amera smišljala je načine da ga upozna. Neke njegove žrtve kasnije su pričale kako su plaćale 250.000 dolara godišnje članarine u golf klubovima, nadajući se da će zateći Mejdofa i da će mu, uz vizitku, utrapiti i silne dolare, kako bi ih taj mag investirao i oplodio. Uz, razume se, neverovatnu kamatu.

I nikome nije bilo sumnjivo što je Berni toliko veštiji od drugih, kao moćan blefer koji je stvorio iluziju kako je upoznavanje s njim već ogroman uspeh u životu.

Ni nezavisna regulatorna tela, ni država, ni investitori, ni novinari nisu posumnjali da se u Mejdofa uselio gazda Jezda.

Našoj naivnosti u vreme najveće bede zapadna štampa se rado rugala kao balkanskom primitivizmu. A ispostavilo se da je ljudska priroda ista bez obzira na meridijane i paralele na kojima se jednako „šišaju ovce”. Svuda imate nekog Jezdu i Bernija, dva brata blizanca, i mnoštvo prostodušnih i halapljivih duša. Ipak, ima i neke razlike. Džej Pi Morgan, najveća nacionalna banka i federalne vlasti, blizu su nagodbe kojom bi trebalo da dođu do dve milijarde dolara koje će vlada SAD upotrebiti da obešteti neke od žrtava.

I, gazda Berni je osuđen na 150 godina robije. To je Amerika. Jezda šeta povijen i uz pomoć štapa, ali slobodan. To smo mi, naivni.