Višemesečno čekanje na zubarsku intervenciju

Zbog povrede na ratištu Beograđanin Nikola Vuletić (75), oficir u penziji, morao je da potraži pomoć zubara koji su mu savetovali ugradnju implantata, titanijumskog šrafakojiseugrađujeukostviliceisrastasanjom, aslužikaozamenazakorenzuba koji nedostaje. Obratio se za pomoć stručnjacima Vojnomedicinske akademije (VMA), koji su mu u martu i maju ugradili nekoliko implantata, a za ostatak mu je rečeno da se strpi i da će posao biti završen u septembru. Međutim, tada mu je saopšteno da nema materijala.

– Hirurški deo posla su završili, ali treba da mi postave stubiće u vilicu, pa onda proteze. Tri meseca se to odugovlači, a ja ne mogu ni da jedem normalno ni da se družim sa ljudima, jer me je sramota da otvorim usta. Rečeno mi je da postoji problem oko nabavke materijala – kaže Vuletić.

Da je u poslednjih nekoliko meseci postojao vakuum u nabavci materijala potvrđuje i pukovnik profesor dr Zoran Lazić, načelnik Klinike za stomatologiju VMA, koji objašnjava da je prednost bila da se on prvo obezbedi drugim specijalnostima medicine, kod vitalnih urgentnih stanja. To je dovelo stomatologiju u drugi plan, tvrdi dr Lazić, koji je izrazio nadu da će u narednih dvadesetak dana snabdevanje biti normalizovano.

– Posle ugradnje implantata pacijent čeka četiri do šest meseci na početak izrade protetskog rada. Ukupno implantološko-stomatološko zbrinjavanje od prvog pregleda do predaje takozvanog protetskog rada može da traje od pet do osam meseci (u „najjednostavnijim” slučajevima), koji podrazumevaju da nije bilo nikakvih dodatnih hirurških intervencija u cilju omogućavanja ugradnje implantata. Protetski rad, u zavisnosti od vrste radi se od dve do četiri nedelje, ako je u pitanju fiksni protetski rad, on se cementira privremeno, a tek posle izvesnog vremena (koje je individualno za svakog pacijenta) rad se definitivno završava – objašnjava dr Lazić kako izgleda procedura zbrinjavanja implantata na VMA.

Vojni osiguranici do 65 godina plaćaju punu cenu implantata, a ne plaćaju uslugu ugradnje i sve hirurške intervencije. Ovi osiguranici treba da izdvoje novac, tačnije 40 odsto participacije za fiksne protetske radove (krunice i mostove) i 30 odsto za pokretne radove (totalne, parcijalne i skeletirane proteze).

Vojni osiguranici koji imaju više od 65 godina i ratni vojni invalidi imaju potpuno besplatne usluge, i hirurške i protetske. S druge strane, civilni osiguranici plaćaju punu cenu implantata i svih usluga, budući da se po zakonskim propisima stomatološke usluge pacijentima se ne mogu realizovati na teret RFZO.

Podaci Odeljenja za implantologiju na VMA za proteklu godinu govore da su imali 7.745 dolazaka pacijenata, ugradili su 328 implantata, kod 2.598 pacijenata su obavljene hirurške usluge, a „predato” je 346 proteza, mostova, solo krunica.

– Prvi specijalistički pregled budućeg implantološkog pacijenta uključuje kratak razgovor o opštem zdravstvenom stanju, eventualnim oboljenjima i terapiji dosadašnjem stomatološkom lečenju, klinični pregled, radiografsku dijagnostiku koja se obavezno sastoji od takozvanog ortopantomografskog snimka i tomografskih snimaka regije planirane implantacije (najčešće takozvani 3D snimak), eventualnu izradu anatomskih modela vilica i konzilijarni pregled.

Taj pregled se obavlja posle sastanka kolegijuma lekara Odeljenja za implantologiju na kom se analiziraju pacijentovi nalazi i donosi preliminarni plan terapije. Plan se saopštava pacijentu, otvara se implantološki karton i u kartonu se pacijent potpisuje dajući time saglasnost na predloženi preliminarni plan. Ovaj plan se u nekim malobrojnim situacijama može neznatno izmeniti, a opet u saglasnosti sa pacijentom. Na konzilijarnom pregledu se utvrđuje datum operacije i kasnija dinamika kontrolnih pregleda – zaključio je dr Lazić.