Knjigovođe na oranicama Pomoravlja

Jagodina – Prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, poljoprivrednici će od 1. januara naredne godine morati da vode poslovne knjige. Oni koji dobijaju status preduzetnika knjige će morati da vodi po dva osnova. Po sili zakona ukoliko je obveznik poreza na dodatu vrednost i po sopstvenom opredeljenju ukoliko je reč o nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava.

Vođenje knjiga za Radišu Radisavljevića iz Medveđe kod Despotovca, koji obrađuje 52 hektara, neće biti nikakav problem, jer on već pet godina uredno beleži prinose, vrstu i količinu bačenog đubriva, čak i vremenske prilike. Pored toga, on je jedan od 80 poljoprivrednika koji su upravo obučeni za vođenje knjiga, koju je organizovala Poljoprivredna stručna savetodavna služba iz Jagodine.

– Bilo je realno da uvedu knjigovodstvo, ali naš seljak nije spreman na to. Mislim da 85 odsto njih neće moći da vodi knjige. Oni čije su njive zaparložene moraće da daju njive u zakup ili da ih prodaju onima koji će hteti da ih obrađuju. Više neće biti hobi poljoprivrednika, već će raditi ili će ostati bez svojih njiva – navodi Radisavljević za „Politiku”.

Momčilo Dačić iz Dublja, koji je po povratku iz inostranstva, kako sam kaže, iz hobija obrađivao svoja četiri hektara, već ih je dao u zakup.

– Pošto sam video u Parizu da opstaju samo veliki, znao sam da će to vreme doći i kod nas. Neće više moći da se obrađuje po 30 i 50 ari, čak ni hektar. Samo onaj ko bude imao 20 do 30 hektara moći će nešto da zaradi. Stari su nepismeni, neće imati ni plate knjigovođe, pa će njihovu zemlju uzeti oni koji moraju da rade, jer im je to jedini izvor prihoda – ocenjuje Dačić.

Bogoljub Stefanović iz istog sela kaže da sa svojih sedam hektara neće moći da ostvari zaradu i da od nje plaća knjigovođu. Zbog toga neće više registrovati poljoprivredno gazdinstvo. Radiće jedino ako njegova supruga Zlatana, koja ima Višu ekonomsku školu, bude umela da vodi knjige.

– Obrađujem 15 hektara i imam minimalnu zaradu. Knjigovođu bih mogao da plaćam ako honorarno radim kao zidar. Mada bih mogao da primim i jednu devojku od 22 godine da mi vodi knjige, jer smo mi nepismeni – šali se Zoran Manojlović iz Dublja.

Zoran Manojlović ((Foto Z. Gligorijević))

Milica Sibinović iz Plane kod Paraćina, koja ima 72 godine i živi od penzije od oko 14.000 dinara, raspolaže samo jednim hektarom, dok se drugi vodi na njenog sina Ljubišu.

– Naša zemlja je veoma loša. U Plani samo u nekoliko kuća žive mladi koji mogu da obrađuju zemlju. Odakle mi da plaćamo knjigovođu. Ni mladi, koji su uglavnom nezaposleni, pa ih izdržavaju roditelji, neće moći da odvoje novac za to. Niko nije došao da vidi kako živimo, a samo donose neke nove zakone – kaže Sibinovićeva za naš list.

Objašnjenje iz Ministarstva finansija

Povodom obaveze vođenja poslovnih knjiga fizičkog lica koje ostvaruje prihod od poljoprivrede i šumarstva, Ministarstvo finansija je saopštilo da lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede a nema status preduzetnika nema obavezu vođenja knjiga.

Fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti poljoprivrede i šumarstva, tj. prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda stiče status preduzetnika po sili zakona ili po sopstvenom opredeljenju.

Po sili zakona se taj status stiče ukoliko je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom o PDV, navodi se u saopštenju, prenosi Fonet.

Po sopstvenom opredeljenju, ukoliko je reč o nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanom u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava koji se opredelio da ima svojstvo preduzetnika, navodi se u saopštenju.

Predmetno opredeljenje se obavlja podnošenjem poreske prijave nadležnom poreskom organu.

Samo u navedenim slučajevima postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, dodaje se u saopštenju.