Za pet rudara 350 kandidata

Rudnik – Deceniju-dve unazad, Rudnik olova i cinka (ROC) na planini Rudnik je imao stalan konkurs za rudare. Uvek ih je nedostajalo. Ipak, hleb sa devet kora malo je koga privlačio. Javljao se samo onaj koji mora. Tako se desilo da je, posle propale privatizacije makedonskih rudnika u Zletovu i Probištipu, na najvišu šumadijsku planinu stiglo 80 rudara trbuhom za kruhom.

– Da bi se početnik u ovom poslu obučio za vrsnog rudara, potrebno je šest godina. Mi u njih nismo uložili ni dinara, a dobili smo vrhunske kopače, mašiniste, minere, kao i nekolicinu rudarskih inženjera. Podosta Makedonaca je odavde već otišlo u penziju, danas ih još 35 čine deo našeg kolektiva od 422 zaposlena – kaže direktor Aco Ilić.

Međutim, tokom ovog meseca na konkurs za pet pomoćnika kopača stiglo je – 350 prijava. Razlog tolikom interesovanju je, delimično, teško stanje u nekim okolnim firmama, recimo u milanovačkom FAD-u. Ali, kako rekosmo, samo delimično. ROC je, posle privatizacije, pre deset godine, postajao sve privlačniji za zapošljavanje.

– Danas se naš rudnik ni po čemu ne razlikuje od jednog rudnika u Švedskoj, osim po zaradama, što je lako objasniti ukupnim uslovima u Srbiji. Mada plate u ROC-nisu male: prosečna novembarska zarada je 44.500 dinara, a najbolji rudari primili su i po sto hiljada. Rudnik smo kupili kad je bio u stečajnom postupku, sprečili stečaj i krenuli da radimo. Prve dve godine su bile baš teške; trebalo je otplatiti četiri miliona dolara dugova poveriocima i radnicima, ali napredovalo se stopu po stopu – priča nam Darko Vukobratović, direktor beogradske firme „Kontango“ koja je privatizovala ROC.

Početni strah rudara postepeno se pretvarao u oduševljenje. Oduševljenje radnika privatizacijom – gde to još ima u ovoj zemlji!

Kad je vlasnik Vukobratović poredio ROC sa rudnikom u Švedskoj, ilustrovao je to vrhunskim merama u pogledu ekologije i zaštite radnika, obnavljanjem mehanizacije, profitom koji se u celosti ulaže u tehničko i tehnološko unapređenje proizvodnje. Neki od rezultata domaćinske brige: od privatizacije do danas, dva i po puta povećana proizvodnja, a 6,5 puta zarade; otkrivene rudne rezerve su tri puta veće nego pre devet godina (iznose 2,2 miliona tona) pet puta smanjen broj povreda na radu (ove godine ih bilo samo sedam); bolovanja koja su ranije redovno premašivala 25 odsto danas su svedena na samo jedan procenat (zdravstvena briga je poverena VMA); od jula su uvedena tri ISSO standarda – za upravljanje procesom rada, ekološki i zaštitu na radu; za devet godina je dupliran broj zaposlenih.

– Po jednom poduhvatu smo sigurno jedinstveni u zemlji: svaki naš radnik ima polisu osiguranja od povreda koja važi 24 časa. Dakle, u rudničkom oknu, na svojoj njivi ili na privatnom putovanju, u slučaju povrede, neće ostati bez naknade. Ranije nije bilo sredstava za posebnu ishranu rudara u 30 kilometara dugim podzemnim hodnicima u planini. Pobrinuli smo se da i to redovno dobijaju. I šta se desilo? U jame su se vratili pacovi koje je glad bila oterala. I to smatramo velikim uspehom – ističe Darko Vukobratović.

Uprkos tome što je ruda siromašna metalima i malim, razbacanim rudnim telima koji traže više manuelnog rada, ROC je danas u potpunosti izvozna firma. Koncentrati olova i cinka prodaju se bugarskom kupcu, a bakarni koncentrat odlazi u Kinu. Bakar je, donedavno, išao u borsku topionicu, ali se situacija u RTB Bor takva da saradnja više nije bila moguća.