Dušan Bajatović demantuje Bi-Bi-Si

Srbija posle Bukurešta i Budimpešte ima najnižu cenu gasa, kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, demantujući time rezultate istraživanja Bi-Bi-Sija, u saradnji s energetskom grupom „Vasaet”, prema kojima je Beograd po ceni gasa, na trećem mestu na listi od 23 evropske prestonice i da od nas skuplji gas imaju samo Stokholm i Lisabon.

– Analize su rađene na osnovu kupovne moći građana, a ne prema onome koliko potrošači zaista plaćaju gas. Ako bi se sve cene upoređivale s tim koliki je standard građana u prestonici, rezultati bi pokazali i da su hleb i mleko takođe najskuplji u Beogradu, što nije tačno, kaže on.

To, dodaje Bajatović, iskrivljuje realnu sliku cene gasa na tržištima evropskih zemalja, pa i naše.

Istraživanje istovremeno pokazuje da u odnosu na kupovnu moć jeftiniji gas od Beograda plaćaju potrošači u Rimu, Varšavi, Pragu, Ljubljani, Madridu, Zagrebu i Kopenhagenu, a da je ta vrsta energenta najjeftinija u Luksemburgu, Londonu, Briselu i Parizu.

– Zadatak „Srbijagasa” je da obezbedi što jeftiniji gas što već godinama i uspeva, što uostalom pokazuje i ovo istraživanje, ako se izuzme kupovna moć građana, prema kom jeftiniji gas od Srbije imaju samo Bukurešt i Budimpešta i to zato što imaju dovoljno svojih rezervi gasa, objašnjava Bajatović.  

Srbija, dodaje on, u ovom času dobija gas od Rusije po ceni koja je niža nego za Ukrajinu, a pri tom treba imati u vidu transportne troškove naše i Ukrajine.

– Srbija je i najnovijim ugovorom s „Gaspromom” izuzeta od plaćanja penala za naručeni, a nepotrošeni gas. Po tom osnovu Rusi su za prošlu godinu Srbiji oprostili oko 50 miliona dolara duga, kaže Bajatović.

Nova prosečena cena gasa za sva domaćinstva u Srbiji je 44,9 dinara, a za ostale kupce 41,8 dinara po kubiku bez PDV-a. Imajući u vidu ovakvu cenovnu politiku u Bugarskoj adekvatno grejanje sebi ne može da priušti čak 47 odsto populacije, u Grčkoj 26, gde inače 32 procenta potrošača kasni s plaćanjem računa. U Bugarskoj i Hrvatskoj s plaćanjem računa kasni u proseku po 28 odsto domaćinstava, a u Rumuniji 27 procenata.

Istraživanje ove energetske grupe je takođe pokazalo da se po ceni struje Beograd nalazi na 19. mestu od ukupno 23 evropska grada, a jeftiniji su samo Pariz, Stokholm i Helsinki. To je tačno, samo ako se cena posmatra u odnosu na standard građana. Berlin u tom slučaju postaje mesto sa najskupljom električnom energijom, iza njega su Prag i Lisabon. Na drugom kraju je Helsinki koji ima najjeftiniju električnu energiju u odnosu na kupovnu moć, a iza njega su Stokholm, Pariz i Beograd.

Situacija je, međutim, sasvim drugačije, ako se gleda realna cena kilovat-časa. Srbija u tom slučaju, ima najnižu cenu od 6,2 evrocenta i poslednja je na listi 23 evropske zemlje.

Istovremeno, domaćinstva u Kopenhagenu i odskoro u Berlinu plaćaju struju 29,8 odnosno 29,7 evrocenti po kilovat-času, što su ubedljivo najviše cene u Evropi, iako cena energije predstavlja mali deo ukupne cene, dok najveći deo zapravo odlazi na poreze.

S obzirom na to kakva je politika cena kada su energenti u pitanju, ne samo gas i struja, čak 47 odsto Bugara sebi ne može da obezbedi adekvatno grejanje, dok se u Grčkoj oko 26 odsto potrošača ne ogreje kako treba tokom zime. U Grčkoj inače 32 odsto potrošača kasni s plaćanjem računa, u Bugarskoj i Hrvatskoj po 28, Rumuniji 27 procenata.