Kada je radio bio u modi

Bilo je tako moderno imati portabl radio-prijemnik TS-502 šezdesetih godina 20. veka. I nije bio nedostupan običnom potrošaču i pored sve modernosti. Imao je sve što se od jednog predmeta traži: dopadljivost, ekskluzivnost, funkcionalnost; lepo ga je bilo i videti i čuti.

Neki predmeti kao da su zaštićeni od zuba vremena, kao da su neprekidno u stanju da vode dijalog sa savremenim dobom. U njima nalazimo tragove onoga što smo bili, otkrivamo način na koji smo živeli i uređivali svoj život. Bude snažne emocije i složenim scenarijom uspevaju da traju.

TS-502 izrađen je od sjajne A-Be-Es (ABS) plastike u kombinaciji sa lakiranim dur-aluminijumom. Ima kućište od dva dela povezano šarkom, a na dvema pločama koje zatvaraju delove – smeštene su komande.

Dizajner Marko Zanuso je na tehnički predmet primenio biološko-naturalistički princip simetrije. Koristio je dvočlani izraz otvoreno-zatvoreno, da bi označio dvostruki sklop predmeta – kad je u funkciji i kad je u stanju „mirovanja”.

Ovaj radio-prijemnik je konkretan odgovor na rastuću upotrebu radio-aparata. Tokom nekoliko godina, ukupan broj sati radio-emisija koje je emitovala državna radio-televizija RAI, jedina u to vreme u Italiji, porastao je za više od 30 odsto: sa 13.500 sati emitovanih tokom 1961, na oko 18.000 sati 1975. godine.

Mogućnost da se radio-aparat ponese sa sobom bila je dodatna prednost nad statičnim kućnim aparatima.

Radio-aparat TS-502 jedan je od onih predmeta koji imaju sposobnost da proizvedu emocije i podstaknu veze između sećanja i budućnosti. On je mnogo više od samo jednog broja u arhiviranju italijanskih proizvoda 20. veka uspešnog dizajna.

----------------------------------------------

Koristio plastiku, istraživao nove materijale

Italijanski arhitekta i dizajner Marko Zanuso (1917–2001) rođen je u Milanu, gde je diplomirao arhitekturu na Politehnici. U istom gradu 1945. osnovao je sopstveni studio u kom je razvijao intenzivnu dizajnersku praksu. Istovremeno je radio na realizaciji arhitektonskih i urbanističkih projekata. Uređivao je časopise „Domus” i „Kasabela”.

Sarađivao je sa firmom „Pireli” i eksperimentisao sa mekom i tvrdom plastikom za izradu nameštaja.

Početkom pedesetih godina dobio je nagrade na Milanskom trijenalu za dizajn nameštaja. Šezdesetih godina radio je velike arhitektonske projekte za Sao Paulo i Buenos Ajres – plasirao je ideje o prefabrikovanim elementima u koncepciji tzv. produkt-arhitekture.

Kasnije je radio mnoge projekte za dizajn proizvoda (nameštaj, kuhinje, televizore, radio-aparate, telefone...) za najpoznatije proizvođače kao što su „Kartel”, „Brion vega”, „Simens”... Bio je počasni član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture i osnivač Asocijacije industrijskih dizajnera.

Poslednje decenije života posvetio je istraživanju novih tehnologija i materijala kao i inovaciji dizajna proizvoda za široku potrošnju.

Arhitekta